Данас је у Београду, у 70. години, након дуге и
тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих
филозофа друге половине 20. и првих деценија 21.века. Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој
филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске
културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно
познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор
какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али
је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и
докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као Хумболтов
стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео
на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски
факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима
у Пе…
Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9
Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)
Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски критеријуми православног предања, како су утврђени одлукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цркве, одређују не само свест Православне цркве, него и границе њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9
Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)
Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски критеријуми православног предања, како су утврђени одлукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цркве, одређују не само свест Православне цркве, него и границе њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор