Пређи на главни садржај

Сергеј С. Аверинцев: Ad Fontes – Огледи из историје византијске патристичке философије

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 164 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-42-5

Белешка приређивача и Садржај (пдф)


Збирка Ad fontes садржи осам радова, који су распоре­ђе­ни у четири дела. На самом почетку, у поглављу које но­си наслов „Уместо увода“, објављен је један веома кратак али значајан запис – „Ad fontes! Атина, Јерусалим, Рим“. Следеће поглавље – „Из словара“ – такође је уводног ка­рак­тера и садржи оне енциклопедијске одреднице Сергеја Сергејевича које могу допринети бољем разумевању носе­ћег де­ла књиге, а то су: „Теологија“, „Апофати­чка теологија“, „Пат­ристика“ и „Византијска философија“; прва и трећа су пи­сане за већ помињану петотомну Философску енциклопедију (1960–1970) чији је главни уредник био Ф. В. Константинов; друга и четврта су писане за друго издање ове енциклопедије, али се оно никада није појавило. Трећи део зборника – „Византијска философија до XII столећа“ – чине два веома обимна прегледна чланка – „Еволуција [византијске] философије“ и „[Византијска] философија од VIII до XII века“ – која су рађена за тротомни зборник Култура Византије; први чланак је изашао 1984, а други 1989. године. У по­следњем делу књиге, као својеврсни епилог, објављен је есеј посвећен хришћанској философији. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор

Јевгеније Н. Трубецкој: Умозрење у бојама и други огледи

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 236 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-43-2  (Отачник)


Белешка приређивача и Садржај (пдф)

Кнез Јевгеније Николајевич Трубецкој (1863–1920), руски религијски философ и универзитетски професор философије права, није само потомак старе племићке породице још из времена Св. Сергија Радоњешког (XIV век), него је био део оног слоја руског аристократског друштва који је Пушкин именовао „аристократија духа“. Као универзитетски професор (1886–1911) бавио се философском анализом права и историјом правних идеја: Предавања из историје философије права, 1–3 (1893–1899), Предавања из енциклопедије права (1899), Платонова социјална утопија (1908). Са братом Сергијем и уз меценску подршку Маргарите Морозове уређивао је Московски недељник, где је објавио десетине чланака из политичке публицистике. Са Морозовом је руководио и чувеном издавачком кућом „Путь“, основаном 1910. Почетком 1911. напушта универзитет и посвећује се философији. Главна философска дела су му: …

Георгије Мандзаридис: Социологија хришћанства

Година издања: 2017.
Формат: 148х210.
Обим: 288 стр.
Повез: брош
Саиздавачи: ХКЦ и Бернар
ISBN 978-86-85273-36-0
ISBN 978-86-6431-064-2

Садржај и Предговор аутора (пдф)

Социологија хришћанства издваја се у оквиру социологије религије пре свега по посебном објекту свог истраживања, а затим посебним претпоставкама које су потребне за његово разумевање и истраживање. Није могуће разумети и истражити посебан карактер друштвеног живота у оквирима хришћанства ако се не познају догма, богослужење и опште хришћанско учење. Пошто се све то разликује од конфесије до конфесије, појављује се потреба за истраживањем сваке конфесије посебно. Тако је приликом истраживања спољашњих елемената конфесија потребно имати у виду и оне религијске претпоставке, убеђења и учења који утичу на друштвени живот њихових припадника. Догма, богослужење, морална и друштвена предања и представе непосредно су повезани с друштвеним животом верних. То посебно важи за просторе православља који се истичу снажном историјско…