Пређи на главни садржај

Сергеј С. Аверинцев: Хришћанство у ХХ веку

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 168 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-39-5



Садржај

Белешка приређивача (Благоје Пантелић)
Уместо увода: Хришћанство
(Енциклопедијска одредница)
Културни контекст првобитног хришћанства
Верско учење
Хришћанство и теократски схваћена монархија
Конфесионалне форме хришћанства
Хришћанство и нови век
Екуменизам
Хришћанство у ХХ веку
прилози
Изабране духовне беседе
Беседа после читања јеванђеља – У недељу, о царкинику и фарисеју
Беседа после читања јеванђеља – На Велики четвртак
Беседа после читања јеванђеља – Мт 4, 18–23, 25; 5, 12
Беседа после читања јеванђеља – Мт 6, 22–34
Изабране духовне песме
Први део (Изабрао и превео Илија Марић)
Молитва за речи
Скинија Завета
Песма о Имену Исусовом
Као неодољива оштрица мача
Песма о разборитом разбојнику
Божићна песма
О, не збуњуј се, плашљиви. И у ове дне
Песма о жени ухваћеној у блудничењу
Песма о пречасној крви Христовој
A spiritual
Santuario del Sasso
Манастир
Недоумица
Молитва за последњи час
Јер прах си
Боже, Боже мој, Теби рано раним
Други фебруар 1985. (У спомен на мајку)
Други део (Изабрао и превео Петар Вујичић)
Песма о Светој Варави
Шта да чинимо, Равуни, шта да чинимо?
L’enfer, c’est les autres
Песма о Томином поверовању
Молитва на кремаљском брегу
Против заоштрених шиљака
На срцу крштене земље
Ко суд ће надлежни отклонити
Мисли Твоје – нису наше
Не нама, не нама, постиђенима
Ти што сломи седам печата
Голгота
Четрнаести децембар 1989.
Свештеник Георгије Чистјаков
О Сергеју Сергејевичу Аверинцеву





Белешка приређивача
Ове године навршава се осам деценија од рођења Сергеја Сергејевича Аверинцева (Москва, 1937 – Беч, 2004), класичног филолога, историчара, философа, богослова, проповедника, песника, преводиоца, човека ванредне ерудиције. Отачник ће годишњицу обележити публиковањем ове по обиму мале али драгоцене збирке његових текстова, а у плану је да се у наредном периоду приреде још два или три слична зборника. Аверинцев је један од најзначајнијих хришћанских интелектуалаца минулог столећа, стога сваки повод треба искористити да се скрене пажња на његов лик и стваралаштво.
Зборник Хришћанство у XX веку садржи једну енциклопедијску одредницу, један обиман рад чији наслов је искоришћен за именовање читаве књиге, неколико беседа и песама, као и једно сведочанство савременика о Сергеју Сергејевичу. Главни део књиге чине два текста: први представља својеврсни увод, а реч је обимној одредници „Хришћанство“ која је састављена од истоимених одредница публикованих у две енциклопедије (Новая философская энциклопедия и Большая энциклопедия Кирилла и Мефодия); други, најобимнији и „носећи“ текст ове збирке – „Хришћанство у ХХ веку“ – првобитно је објављен у Христианство: Энциклопедический словарь као поговор. Након основног дела, у рубрици „Прилози“, уврстио сам две микро антологије – беседништва и поезије; у првој су изабране беседе које је Аверинцев, као чтец, изговорио након читања јеванђеља у црквеној заједници при Институту Св. Филарета (колико ми је познато, то је јединствени случај у историји хришћанске Цркве да је на литургији, након читања јеванђеља, беседио чтец); друга антологија садржи два дела, у првом су песме које је одабрао и препевао Илија Марић, а у другом Петар Вујичић. Последњи текст у књизи је драгоцено сведочанство о Аверинцеву, које је непосредно након његове смрти објавио свештеник Георгије Чистјаков.
Дужан сам да се и овом приликом захвалим преводиоцима који су захтевне текстове Сергеја С. Аверинцева превели веома успешно. Посебну захвалност дугујем проф. др Илији Марићу, рецензенту књиге, чија помоћ ми је била од нарочитог значаја.

Благоје Пантелић

Коментари

Популарни постови са овог блога

Преминуо је проф. др Слободан Жуњић (1949-2019)

Данас је у Београду, у 70. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21.века.  Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као Хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пе…

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор

Георгије Мандзаридис: Социологија хришћанства

Година издања: 2017.
Формат: 148х210.
Обим: 288 стр.
Повез: брош
Саиздавачи: ХКЦ и Бернар
ISBN 978-86-85273-36-0
ISBN 978-86-6431-064-2

Садржај и Предговор аутора (пдф)

Социологија хришћанства издваја се у оквиру социологије религије пре свега по посебном објекту свог истраживања, а затим посебним претпоставкама које су потребне за његово разумевање и истраживање. Није могуће разумети и истражити посебан карактер друштвеног живота у оквирима хришћанства ако се не познају догма, богослужење и опште хришћанско учење. Пошто се све то разликује од конфесије до конфесије, појављује се потреба за истраживањем сваке конфесије посебно. Тако је приликом истраживања спољашњих елемената конфесија потребно имати у виду и оне религијске претпоставке, убеђења и учења који утичу на друштвени живот њихових припадника. Догма, богослужење, морална и друштвена предања и представе непосредно су повезани с друштвеним животом верних. То посебно важи за просторе православља који се истичу снажном историјско…