Пређи на главни садржај

Илија Марић: Нови почетак српске философије (Огледи о српској философији 1945–1958)

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 356 стр.
Повез: брош

ISBN 978-86-87057-37-1 (Отачник)


Предговор и Сарджај (пдф)


Српска философија имала је у прошлости два велика почетка – источни (средњовековни) и западни (модерни) – и у оквиру њих неке мање. После ратног друштвено-политичког преврата [1945], марксизам је постао државна идеологија, а марксистичка философија је маргинализовала све друге. Почетком педесетих, Душан Недељковић је веровао да је нашој философији запало да начини револуцију у оквиру марксистичке философије уопште. Михаило Марковић је половином исте деценије био ближи истини када је писао да је наша философија начинила револуцију у односу на нашу предратану грађанску философију. Нисам, међутим, склон да начињени преврат опишем термином револуција. Али због радикалности прекида и бројчане премоћи марксиста може се, бар по интенцији, говорити о новом почетку. Било је то време кад се веровало да је грађанско философирање дефинитивно иза нас, а пред нама је ново друштво и његова нова, марксистичка мисао. Наша послератна философија кренула је од стаљинистичке верзије дијалектичког материјализма – то је полазна тачка новог почетка. Што се наставе на универзитету тиче, раскид са прошлим није био једнако радикалан у Београду и Загребу. У Загребу су стари професори немарксисти (Базала, Вук-Павловић, Филиповић) и даље држали наставу, док су у Београду Кајица Миланов и Милош Ђурић држали наставу само прве послератне школске године, а од наредне све предмете је предавао само Д. Недељковић. Н. Поповићу, К. Атанасијевић, С. Ристићу, Ф. Медићу и другим докторима философије у Београду није било места на Филозофском факултету. Ж. Радовић, предратни доктор философије, био је кратко време асистент Недељковићу, али није добио прилику да предаје па је отишао у Скопље. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор

Јевгеније Н. Трубецкој: Умозрење у бојама и други огледи

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 236 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-43-2  (Отачник)


Белешка приређивача и Садржај (пдф)

Кнез Јевгеније Николајевич Трубецкој (1863–1920), руски религијски философ и универзитетски професор философије права, није само потомак старе племићке породице још из времена Св. Сергија Радоњешког (XIV век), него је био део оног слоја руског аристократског друштва који је Пушкин именовао „аристократија духа“. Као универзитетски професор (1886–1911) бавио се философском анализом права и историјом правних идеја: Предавања из историје философије права, 1–3 (1893–1899), Предавања из енциклопедије права (1899), Платонова социјална утопија (1908). Са братом Сергијем и уз меценску подршку Маргарите Морозове уређивао је Московски недељник, где је објавио десетине чланака из политичке публицистике. Са Морозовом је руководио и чувеном издавачком кућом „Путь“, основаном 1910. Почетком 1911. напушта универзитет и посвећује се философији. Главна философска дела су му: …

Сергеј С. Аверинцев: Хришћанство у ХХ веку

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 168 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-39-5



Садржај
Белешка приређивача (Благоје Пантелић) Уместо увода: Хришћанство (Енциклопедијска одредница) Културни контекст првобитног хришћанства Верско учење Хришћанство и теократски схваћена монархија Конфесионалне форме хришћанства Хришћанство и нови век Екуменизам Хришћанство у ХХ веку прилози Изабране духовне беседе Беседа после читања јеванђеља– У недељу, о царкинику и фарисеју Беседа после читања јеванђеља– На Велики четвртак Беседа после читања јеванђеља– Мт 4, 18–23, 25; 5, 12 Беседа после читања јеванђеља– Мт 6, 22–34 Изабране духовне песме Први део (Изабрао и превео Илија Марић) Молитва за речи Скинија Завета Песма о Имену Исусовом Као неодољива оштрица мача Песма о разборитом разбојнику Божићна песма О, не збуњуј се, плашљиви. И у ове дне Песма о жени ухваћеној у блудничењу Песма о пречасној крви Христовој A spiritual Santuario del Sasso Манастир Недоумица Молитва за последњи час Јер прах си Боже, Боже мој, Теби рано раним Д…