Илија Марић: Нови почетак српске философије (Огледи о српској философији 1945–1958)

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 356 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-37-1 (Отачник)

Предговор и Сарджај (пдф)

Српска философија имала је у прошлости два велика почетка – источни (средњовековни) и западни (модерни) – и у оквиру њих неке мање. После ратног друштвено-политичког преврата [1945], марксизам је постао државна идеологија, а марксистичка философија је маргинализовала све друге. Почетком педесетих, Душан Недељковић је веровао да је нашој философији запало да начини револуцију у оквиру марксистичке философије уопште. Михаило Марковић је половином исте деценије био ближи истини када је писао да је наша философија начинила револуцију у односу на нашу предратану грађанску философију. Нисам, међутим, склон да начињени преврат опишем термином револуција. Али због радикалности прекида и бројчане премоћи марксиста може се, бар по интенцији, говорити о новом почетку. Било је то време кад се веровало да је грађанско философирање дефинитивно иза нас, а пред нама је ново друштво и његова нова, марксистичка мисао. Наша послератна философија кренула је од стаљинистичке верзије дијалектичког материјализма – то је полазна тачка новог почетка. Што се наставе на универзитету тиче, раскид са прошлим није био једнако радикалан у Београду и Загребу. У Загребу су стари професори немарксисти (Базала, Вук-Павловић, Филиповић) и даље држали наставу, док су у Београду Кајица Миланов и Милош Ђурић држали наставу само прве послератне школске године, а од наредне све предмете је предавао само Д. Недељковић. Н. Поповићу, К. Атанасијевић, С. Ристићу, Ф. Медићу и другим докторима философије у Београду није било места на Филозофском факултету. Ж. Радовић, предратни доктор философије, био је кратко време асистент Недељковићу, али није добио прилику да предаје па је отишао у Скопље.