Пређи на главни садржај

Илија Марић: Нови почетак српске философије (Огледи о српској философији 1945–1958)

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 356 стр.
Повез: брош

ISBN 978-86-87057-37-1 (Отачник)


Предговор и Сарджај (пдф)


Српска философија имала је у прошлости два велика почетка – источни (средњовековни) и западни (модерни) – и у оквиру њих неке мање. После ратног друштвено-политичког преврата [1945], марксизам је постао државна идеологија, а марксистичка философија је маргинализовала све друге. Почетком педесетих, Душан Недељковић је веровао да је нашој философији запало да начини револуцију у оквиру марксистичке философије уопште. Михаило Марковић је половином исте деценије био ближи истини када је писао да је наша философија начинила револуцију у односу на нашу предратану грађанску философију. Нисам, међутим, склон да начињени преврат опишем термином револуција. Али због радикалности прекида и бројчане премоћи марксиста може се, бар по интенцији, говорити о новом почетку. Било је то време кад се веровало да је грађанско философирање дефинитивно иза нас, а пред нама је ново друштво и његова нова, марксистичка мисао. Наша послератна философија кренула је од стаљинистичке верзије дијалектичког материјализма – то је полазна тачка новог почетка. Што се наставе на универзитету тиче, раскид са прошлим није био једнако радикалан у Београду и Загребу. У Загребу су стари професори немарксисти (Базала, Вук-Павловић, Филиповић) и даље држали наставу, док су у Београду Кајица Миланов и Милош Ђурић држали наставу само прве послератне школске године, а од наредне све предмете је предавао само Д. Недељковић. Н. Поповићу, К. Атанасијевић, С. Ристићу, Ф. Медићу и другим докторима философије у Београду није било места на Филозофском факултету. Ж. Радовић, предратни доктор философије, био је кратко време асистент Недељковићу, али није добио прилику да предаје па је отишао у Скопље. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Преминуо је проф. др Слободан Жуњић (1949-2019)

Данас је у Београду, у 70. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21.века.  Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као Хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пе…

Георгије Мандзаридис: Социологија хришћанства

Година издања: 2017.
Формат: 148х210.
Обим: 288 стр.
Повез: брош
Саиздавачи: ХКЦ и Бернар
ISBN 978-86-85273-36-0
ISBN 978-86-6431-064-2

Садржај и Предговор аутора (пдф)

Социологија хришћанства издваја се у оквиру социологије религије пре свега по посебном објекту свог истраживања, а затим посебним претпоставкама које су потребне за његово разумевање и истраживање. Није могуће разумети и истражити посебан карактер друштвеног живота у оквирима хришћанства ако се не познају догма, богослужење и опште хришћанско учење. Пошто се све то разликује од конфесије до конфесије, појављује се потреба за истраживањем сваке конфесије посебно. Тако је приликом истраживања спољашњих елемената конфесија потребно имати у виду и оне религијске претпоставке, убеђења и учења који утичу на друштвени живот њихових припадника. Догма, богослужење, морална и друштвена предања и представе непосредно су повезани с друштвеним животом верних. То посебно важи за просторе православља који се истичу снажном историјско…

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор