Пређи на главни садржај

Илија Марић: Нови почетак српске философије (Огледи о српској философији 1945–1958)

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 356 стр.
Повез: брош

ISBN 978-86-87057-37-1 (Отачник)


Предговор и Сарджај (пдф)


Српска философија имала је у прошлости два велика почетка – источни (средњовековни) и западни (модерни) – и у оквиру њих неке мање. После ратног друштвено-политичког преврата [1945], марксизам је постао државна идеологија, а марксистичка философија је маргинализовала све друге. Почетком педесетих, Душан Недељковић је веровао да је нашој философији запало да начини револуцију у оквиру марксистичке философије уопште. Михаило Марковић је половином исте деценије био ближи истини када је писао да је наша философија начинила револуцију у односу на нашу предратану грађанску философију. Нисам, међутим, склон да начињени преврат опишем термином револуција. Али због радикалности прекида и бројчане премоћи марксиста може се, бар по интенцији, говорити о новом почетку. Било је то време кад се веровало да је грађанско философирање дефинитивно иза нас, а пред нама је ново друштво и његова нова, марксистичка мисао. Наша послератна философија кренула је од стаљинистичке верзије дијалектичког материјализма – то је полазна тачка новог почетка. Што се наставе на универзитету тиче, раскид са прошлим није био једнако радикалан у Београду и Загребу. У Загребу су стари професори немарксисти (Базала, Вук-Павловић, Филиповић) и даље држали наставу, док су у Београду Кајица Миланов и Милош Ђурић држали наставу само прве послератне школске године, а од наредне све предмете је предавао само Д. Недељковић. Н. Поповићу, К. Атанасијевић, С. Ристићу, Ф. Медићу и другим докторима философије у Београду није било места на Филозофском факултету. Ж. Радовић, предратни доктор философије, био је кратко време асистент Недељковићу, али није добио прилику да предаје па је отишао у Скопље. 

Коментари

Популарни постови са овог блога

Владимир Коларић: Хришћанство и филм

Година издања: 2017.
Формат: 130х200.
Обим: 152 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-38-8



Садржај Предговор

I
Религија и филм – Од Анрија Ажела ка могућности заснивања једне хришћанске естетике филма
Слика и страст – испитивање филма
„Филм је наша нечиста савест“
Филм и телесна лепота
Религија и помирење у филму „Исцељење“ Ивана Јовића

II
Фантастични реализам Алексеја Балабанова
Два филма Павла Лунгина
Посредовања – О филму „Исцељење“ Ивана Јовића
Са вером у Бога – Филм „Завештање“ Ивана Јовића
У раљама лудила – Филм „Унутра“ Мирка Абрлића и Јелене Марковић
О наказама и људима – Филм „Ја, Данијел Блејк“ Кена Лоуча
Нови живот – „На млечном путу“ Емира Кустурице
„Викинг“– Филм о Владимиру Кијевском и крштењу Русије
У љубави и истини – Кадијевић о Кадијевићу

Напомена о изворима
О аутору



Предговор Ова књига представља зборник мојих текстова на широко постављену тему односа хришћанства и филма, односно на који начин филм као уметност и медиј може да „изрази“ или „посредује“ хришћанско искуство …

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор

Иван А. Иљин: Основе хришћанске културе

Година издања: 2014.
Формат: 130х200.
Обим: 93 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-25-8
Садржај и Предгово (пдф)
Ивана А. Иљина красе неке особине које су врло ретке код философа. Његове мисли су дубоке али јасне, изложене прецизно и без сувишних речи; његов стил писања је префињен. Приликом писања Основа хришћанске културе оне су се до краја пројавиле. Иако по обиму невелика, ова Иљинова књига је од изузетног значаја за разумевање духовног стања у коме се налази савремени свет и задатка хришћанâ у процесу његове обнове, посебно, наравно, у области културе.