Преминуо је проф. др Слободан Жуњић (1949-2019)

Слободан Жуњић (1949-2019)

Данас је у Београду, у 70. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21. века. 

Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше.

Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као Хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пенсилванији и Род Ајленду. 

Своје радове је објављивао на српском, немачком, енглеском и француском језику. Аутор је више књига и десетине студија, од којих посебно треба поменути – Аристотел и хенологија (1988), Мартин Хајдегер и националсоцијализам (1992), Службе Мнемосини (2007), Модерност и филозофија (2009), Историја српске филозофије (2009, 2014), Филозофија и њен језик у два тома (2012),  Логика и теологија (2012), Филозофија и постмодерност (2013), Прирок и суштаство у четири тома (2013), Хајдегер и пресократовци (2015), Фридрих Ниче између модерне и постмодерне (2017) и др. Поред ауторских радова, објавио је и неколико књига превода – Фрагменти Елејаца (1984), Страх и дрхтање Серена Кјеркегора (1975, 2002), први том чувене Коплстонове Историје филозофије (1991, 1999), докторску дисертацију Димитрија Матића О путу којим се филозофија Фихтеа, Шелинга и Хегела развила из Кантовог спекулативног истраживања (2016) и др. 

За четворотомну студију Прирок и суштаство – историја појмовне логике код Срба (2013) добио је три престижне награде: прва је награда „Никола Милошевић“, коју додељује Други програм радио Београда за најбољу књигу из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије; друга је „Награда града Београда“ за највећа достигнућа у 2013. години у области друштвених и хуманистичких наука; трећа је „Награда за издавачки подухват године“, коју додељује Новосадски салон књига. А прошле године је Академија наука и умјетности Републике Српске организовала научни скуп посвећен његовој Историје српске филозофије, а потом публиковала и зборник реферата Српска филозофија или филозофија код Срба (2018). 

Време и место сахране биће накнадно саопштени. 

Б. П.