Пређи на главни садржај

Александар Раковић: Историја, вера, политика


Година издања: 2016.
Формат: 130х200.
Обим: 424 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-34-0









Предговор
Књигу Историја, вера, политика чини мојих 77 текстова које сам од 2013. до 2016. писао и објавио у званичним новинама Српске Патријаршије Православље. За Православље сам почео да пишем 15. маја 2013. како бих допринео да се црквеној јавности приближе неке веома актуелне теме из српске и опште историје и политике, углавном нераскидиво спојене с верским темама. Мој ангажман у Православљу и даље траје, али су се садржај текстова и број тема, о којима сам писао током претходне три године, довољно увећали да би могли да буду објављени као књига.
Моја претходна књига која једним делом улази у слична тематска поља Срби и религијски интервенционизам 1991–2015: Политички аспекти верских изазова српској држави и цркви после распада Југославије (Београд: Хришћански културни центар, 2015) је научног карактера, ангажована, и писао сам је као професионални историчар и бивши државни службеник Савезног министарства вера и Министарства вера Републике Србије. Књига Историја, вера, политика је стручног карактера, такође ангажована, с мојим јасно исказаним ставом српског родољуба против империјализма и сегрегационизма. 
То су изискивале неке теме којима се бавим у књизи Историја, вера, политика, а посебно је реч о отпору политичком ревизионизму историје Првог светског рата, намерама Римокатоличке цркве у Хрвата да канонизује кардинала и усташког викара Алојзија Степинца, непрестаном сејању јабуке раздора на постјугословенском простору од стране разноразних западних структура, текућем евроатлантском интервенционизму у арапском и руском свету. Највише мојих текстова за Православље, било да је реч о историји, филму, али и о приказима књига других аутора, тематски се тицало стогодишњице од почетка Првог светског рата.
Као и у књизи Срби и религијски интервенционизам 1991–2015, и у књизи Историја, вера, политика сам из прве руке дао информације о важним догађајима и сусретима у којима сам учествовао. С тим у вези су моје белешке с Другог билатералног међуверског дијалога Републике Србије и Републике Индонезије у Џакарти (октобар 2013) и Трећег билатералног међуверског дијалога Републике Србије и Републике Индонезије у Београду (новембар 2015) где сам – као члан државно-верске делегације Републике Србије – био сарадник Патријарха српског Иринеја и осталих поглавара традиционалних цркава и верских заједница. Ти сусрети су били пресудни да Република Индонезија 2015. гласа против пријема администрације албанских сепаратиста на Косову и Метохији у Унеско. Била ми је посебна част то што ми је председник Републике Индонезије Сусило Бамбанг Јудојоно – када сам био његов лични гост – у председничкој палати у Џакарти 17. августа 2013. стегао руку и рекао: „Хвала Вам за све што сте учинили за Индонезију“. Има, наравно, још текстова који показују успешан међуверски дијалог и религијски саживот у Републици Србији. 
На измаку је 2016. током које се Велика Британија отцепила од Европске уније и током које је из ваздуха бомбардована Анкара, престоница Турске, друге по величини земље НАТО пакта. Напади исламистичких терориста на циљеве у Западној Европи све су жешћи. Политички Запад се полако разграђује. Када је о нама реч, и даље подвлачим да би најпогодније било ступање Републике Србије, Републике Српске, Црне Горе и Републике Македоније у јединствену интегративну целину верски, етнички, културно и историјски блиских народа и држава. Радимо на уједињењу.
Посебно захваљујем рецензентима: професору др Љубо­драгу Димићу, професору др Богољубу Шијаковићу и др Миши Ђурковићу. Веома сам захвалан главном и одговорном уреднику Православља доценту др Александру Ђаковцу на прилици да пишем за званичне новине Српске Патријаршије. Велику захвалност дугујем и уреднику Отачника Благоју Пантелићу који је уложио озбиљан труд да књига буде спремна за штампу. Мом куму Данку Страхинићу захваљујем на несебичном напору око графичког решења корица. Такође сам јако захвалан директору Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама др Милети Радојевићу на помоћи да и ова моја књига буде објављена.
Захваљујем својој ћерки Тамари на подршци и зрелим разговорима којима ми помаже да младалачку стварност сагледам и из другог угла. Захвалан сам супрузи Јовани на несебичној пажњи, подршци и претераној трпељивости према мојим обавезама. Родитељима Дејану и Драгици такође сам веома захвалан. Тетки Дијани велико хвала зато што ме увек безрезервно разуме, а течи Миленку, тетки Јесенки и течи Будимиру хвала што су и они уз мене. 

А. Р.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Преминуо је проф. др Слободан Жуњић (1949-2019)

Данас је у Београду, у 70. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21.века.  Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као Хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пе…

Георгије Мандзаридис: Социологија хришћанства

Година издања: 2017.
Формат: 148х210.
Обим: 288 стр.
Повез: брош
Саиздавачи: ХКЦ и Бернар
ISBN 978-86-85273-36-0
ISBN 978-86-6431-064-2

Садржај и Предговор аутора (пдф)

Социологија хришћанства издваја се у оквиру социологије религије пре свега по посебном објекту свог истраживања, а затим посебним претпоставкама које су потребне за његово разумевање и истраживање. Није могуће разумети и истражити посебан карактер друштвеног живота у оквирима хришћанства ако се не познају догма, богослужење и опште хришћанско учење. Пошто се све то разликује од конфесије до конфесије, појављује се потреба за истраживањем сваке конфесије посебно. Тако је приликом истраживања спољашњих елемената конфесија потребно имати у виду и оне религијске претпоставке, убеђења и учења који утичу на друштвени живот њихових припадника. Догма, богослужење, морална и друштвена предања и представе непосредно су повезани с друштвеним животом верних. То посебно важи за просторе православља који се истичу снажном историјско…

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор