Пређи на главни садржај

Илија Марић: Између метафизике и дијалектике


Година издања: 2014.
Формат: 135х200.
Обим: 296 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-27-2












ПРЕДГОВОР   5
БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ    9
БРАНИСЛАВ ПЕТРОНИЈЕВИЋ
О АНТИЧКОЈ ФИЛОСОФИЈИ  11

КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ  37
УКЛАЊАЊЕ КСЕНИЈЕ АТАНАСИЈЕВИЋ
СА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА  39
КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ
О СРПСКИМ МИСЛИОЦИМА  58
ЈУГОСОЛОВЕНСКИ МИСЛИОЦИ
КСЕНИЈЕ АТАНАСИЈЕВИЋ  80
КСЕНИЈА АТАНАСИЈЕВИЋ
И АНТИЧКА ФИЛОСОФИЈА  98

СИМА МАРКОВИЋ 121
МАРКОВИЋЕВО РАЗУМЕВАЊЕ ФИЛОСОФИЈЕ 123
ФИЛОСОФСКО ТУМАЧЕЊЕ
ТЕОРИЈЕ РЕЛАТИВНОСТИ 147

ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋ  163
ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋ

ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА И МАРКСИЗАМ 165
ДУШАН НЕДЕЉКОВИЋ О ХЕРАКЛИТУ 194
НЕДЕЉКОВИЋЕВА ПРЕДАВАЊА
О КИНЕСКОЈ ФИЛОСОФИЈИ 218

ДОДАЦИ 241
О ИСТРАЖИВАЊИМА
СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ФИЛОСОФИЈЕ 243
ФИХТЕ КОД СРБА У XIX ВЕКУ 268

Подаци о објављеним текстовима 291





ПРЕДГОВОР
Радови сакупљени у овој књизи настајали су у протеклих десетак година и организовани су по узору на моју ранију књигу Философска делта (Београд, 2009). И овде је, наиме, реч о четири савремена српска философа, при чему се усредсређујемо на онај сегмент њихове стваралачке активности који је знатним делом временски ситуиран у раздобље између два светска рата. Реч је о метафизичару Браниславу Петронијевићу и његовој врсној ученици Ксенији Атанасијевић, с једне стране, и дијалектичким материјалистима Сими Марковићу и Душану Недељковићу, с друге стране.
Бранислав Петронијевић је познат по свом анахроном настојању да изгради један метафизички систем по узору на рационалисте XVII века, као што је био Лајбниц. Његов метафизички систем, међутим, није оставио видног трага код нас и није нашао следбенике. Петронијевић је у нашој средини имао више утицаја као писац уџбеника из појединих философских дисциплина, посебно из историје философије, који су допринели ширењу философске културе и изван учионица факултета. Мада није имао амбицију да се бави историјом философије, он је у тој области, посебно кад је реч о античком периоду, објавио неколико истраживачких радова од којих су неки били примећени и на страни. У овде презентованом чланку бавимо се Петронијевићевим доприносом историји античке философије.
Петронијевић је био заслужан за подизање нивоа универзитетске наставе философије у Београду. Код њега су написане и одбрањене и прве домаће докторске дисертације из ове дисциплине. Једна од његових ученица и докторанада била је и Ксенија Атанасијевић, прва жена која је добила место доцента на Београдском универзитету. Она је убрзо по одбрани доктората и добијању доцентског места почела да се удаљава од начина философирања свог учитеља, који је до тада следила, и почела трагање за више „словенском“, нашом философијом. Била је и наш први специјалиста за античку философију, али је писала запажене радове и о другим раздобљима историје ове дисциплине. Овде ћемо посебну пажњу поклонити њеним истраживањима античке и националне мисли, као битном аспекту трагања за властитом философском позицијом која би била уједно и наша, словенска.
Социјалистичке и марксистичке идеје доспевале су до Срба још у XIX веку, али се марксистичка философија у ужем смислу почиње интензивније неговати тек између два светска рата. За то је посебно заслужан Сима Марковић, доктор математичких наука и закратко доцент Београдског универзитета, мада је свакако познатији као један од оснивача Комунистичке партије Југославије и њен први секретар. Он је између два рата био наш најзначајнији философ међу марксистима. Овде се бавимо генезом његовог занимања за марксистичку философију као и разумевањем исте, а онда и његовом философском интерпретацијом теорије релативности као револуционарне научне теорије.
Уопште, међу нашим комунистима између два светска рата мало је било философа од струке. Први такав је био Коча Поповић, који је студирао философију у Паризу и Франкфурту. Међутим, једини марксиста међу универзитетским професорима философије у том међуратном раздобљу био је Душан Недељковић. Али ни он то није био од почетка универзитетске каријере, него је то постао тек тридесетих година. О тој његовој еволуцији као и односу према античкој философији, посебно кинеској, пишемо у неколико радова посвећених овом недовољно истраженом философу, који ће играти важну и одређујућу улогу као професор Философског факултета у Београду непосредно после Другог светског рата.
У додатку књиге доносимо два рада из историје српске философије, који су тек посредно у вези са горе разматраним философима. На постојање средњовековне српске философије, која је део традиције европске философије и различита од народне мудрости, први је од наших философа указао Душан Недељковић. У овом прегледу досадашњих истраживања српске средњовековне философије, међутим, бавимо се доприносима не само наших историчара философије него и историчара књижевности. С друге стране, Бранислав Петронијевић је аутор првог засебног предавања о Фихтеу код нас које је записано и тако сачувано. Реч је о предавању на Београдском универзитету одржаном по свој прилици пре Првог светског рата. У раду о Фихтеовој философији код Срба у XIX веку истражујемо шта се о немачком мислиоцу знало и писало код нас пре Петронијевића.

У Београду,


јануара 2014.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор

Сергеј С. Аверинцев: Хришћанство у ХХ веку

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 168 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-39-5



Садржај
Белешка приређивача (Благоје Пантелић) Уместо увода: Хришћанство (Енциклопедијска одредница) Културни контекст првобитног хришћанства Верско учење Хришћанство и теократски схваћена монархија Конфесионалне форме хришћанства Хришћанство и нови век Екуменизам Хришћанство у ХХ веку прилози Изабране духовне беседе Беседа после читања јеванђеља– У недељу, о царкинику и фарисеју Беседа после читања јеванђеља– На Велики четвртак Беседа после читања јеванђеља– Мт 4, 18–23, 25; 5, 12 Беседа после читања јеванђеља– Мт 6, 22–34 Изабране духовне песме Први део (Изабрао и превео Илија Марић) Молитва за речи Скинија Завета Песма о Имену Исусовом Као неодољива оштрица мача Песма о разборитом разбојнику Божићна песма О, не збуњуј се, плашљиви. И у ове дне Песма о жени ухваћеној у блудничењу Песма о пречасној крви Христовој A spiritual Santuario del Sasso Манастир Недоумица Молитва за последњи час Јер прах си Боже, Боже мој, Теби рано раним Д…

Јевгеније Н. Трубецкој: Умозрење у бојама и други огледи

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 236 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-43-2  (Отачник)


Белешка приређивача и Садржај (пдф)

Кнез Јевгеније Николајевич Трубецкој (1863–1920), руски религијски философ и универзитетски професор философије права, није само потомак старе племићке породице још из времена Св. Сергија Радоњешког (XIV век), него је био део оног слоја руског аристократског друштва који је Пушкин именовао „аристократија духа“. Као универзитетски професор (1886–1911) бавио се философском анализом права и историјом правних идеја: Предавања из историје философије права, 1–3 (1893–1899), Предавања из енциклопедије права (1899), Платонова социјална утопија (1908). Са братом Сергијем и уз меценску подршку Маргарите Морозове уређивао је Московски недељник, где је објавио десетине чланака из политичке публицистике. Са Морозовом је руководио и чувеном издавачком кућом „Путь“, основаном 1910. Почетком 1911. напушта универзитет и посвећује се философији. Главна философска дела су му: …