Пређи на главни садржај

Slobodan Žunjić: Temida filozofije



Година издања: 2013.
Формат: 135х200
Обим: 464 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-23-4

SADRŽAJ

Predgovor

I ANTIČKA FILOZOFIJA
HELENSKI HUMANIZAM I SPOLJAŠNJE OBRAZOVANJE [Verner Jeger, Paideia, Književna zajednica, Novi Sad 1991]
BOGOLJUB ŠIJAKOVIĆ: MYTHOS, PHYSIS, PSYCHE
BELEŠKA REDAKTORA [Branko Pavlović, Presokratska misao, ΠΛΑΤΩ, Beograd 1997]

NOVA SLIKA PLATONOVE METAFIZIKE [Hans Krämer, Platone e i fondamenti della metafisica, Publicazioni del Centro di Ricerche di Metafisica, Milano 1982, pp. 472]

PLATONOVO NEPISANO UČENJE

ILIJA MARIĆ: PLATONIZAM I MODERNA FIZIKA
TRI NOVA ZBORNIKA O NOVOPLATONIZMU [1. R. B. Harris, ed., Neoplatonism and Thought. Studies in Neoplatonism: Ancient and Modern, vol. II. State University of New York Pres, Albany 1982, pp. 353; 2. J. O’ Meara, ed., Neoplatonism and christian Thought. Studies in Neoplatonism: Ancient and Modern, vol. III, State University of New York Press, Albany 1982, pp. 297; 3. R. B. Harris, ed., The Structure of Being: A Neoplatonic Approach. Studies in Neoplatonism: Ancient und Modern, vol. IV, State university of New York Press, Albany 1982, pp. 687]
PROMOVISANJE JEDNOG ARISTOTELIJANCA
UVEŽBAVANJE U ARISTOTELIJANSKIM TUMAČENJIMA [Damir Barbarić, Vježbe u filozofiji, izdanje centra za kulturnu djelatnost SSO Zagreba, Zagreb 1980, str. 170]

II NIČE
AKTUELNOST NIČEA
TRIBINA O NIČEU
NIČE I NOVI POČETAK MIŠLJENJA [Mihailo Đurić, Niče i metafizika, Prosveta, Beograd 1984]
MIHAILO ĐURIĆ: PUTEVI KA NIČEU – PRILOZI FILOZOFIJI BUDUĆNOSTI

III Hajdeger
GLAVNO HAJDEGEROVO DELO [Martin Heidegger, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb 1985. Prevod: Hrvoje Šarinić; predgovor: Gajo Petrović, bibliografija: Dobrilo Aranitović]
RANI HAJDEGER [Rani Hajdeger – Recepcija i kritika Bivstva i vremena, prir. Danilo
Basta i Dragan Stojanović, Vuk Karadžić, Beograd 1979]
LUKAČ I HAJDEGER [Lucien Goldmann, Lukacs et Heidegger, Denoël-Gonthier, Paris 1973]       
HAJDEGER-MARKSIZAM [1. Marksistička recepcija Hajdegera, 2. Marksistička kritika
Hajdegera, 3. Hajdeger i marksizam, 4. Dijalog sa Hajdegerom]
HAJDEGER I PRAKTIČNA FILOZOFIJA
MARTIN HAJDEGER – PRISTUPI I KRITIKE
ZORAN KINĐIĆ: HAJDEGEROVA KRITIKA ANTROPOCENTRIZMA

IV POSTMARKSIZAM
NASLEĐE ZAPADNOG MARKSIZMA – Ernst Bloch i György Lukács
HABERMAS I MARKS – Teorija komunikativnog delanja i Marksovo shvatanje društva
HABERMAS I PRAKSIS-FILOZOFIJA
RACIONALISTIČKA EGZISTENCIJA [Branko Bošnjak, Smisao filozofske egzistencije, Školska knjiga, Zagreb 1981, 383 str]
MIHAILO MARKOVIĆ – PRAKTIČNA EGZISTENCIJA KRITIČKE NAUKE
ISTORIJA I STRUKTURA [Alfred Schmidt, Geschichte und Struktur, Reihe Hanser (84), München 1971]
KRITIKA ANTROPOLOGIJE [Wolf Lepenies, Helmut Nolte, Kritik der Antropologie, Raihe Hanser (61), München 1971]

V poststrukturalizam
MARKSIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM [Nenad Miščević, Marksizam i postrukturalistička kretanja (Althusser, Deleuze, Foucault), Rijeka 1975]
ALTISEROVO ČITANJE KAPITALA I NJEGOVA KRITIKA HUMANIZMA
MLADEN KOZOMARA: GOVOR I SUBJEKTIVNOST (O nekim aspektima Arheologije znanja Mišela Fukoa)

VI Između moderne i postmoderne
Conditio Moderna [Manfred Frank, Conditio Moderna, Svetovi, Novi Sad 1994]
Volja za novo [Vladimir Cvetković, Volja za novo, IPS, Beograd 1995]
Lazar Vrkatić: Filozofska objava Boga
[Izveštaj za izbor J. Šakote]
[Izveštaj za izbor B. Arsić]
[Izveštaj za izbor S. Simovića]
[Izveštaj za izbor D. Đurića]
OBJAVA I AUTORITET

VII zapisi o književnosti
ŽIVOPISAC U „HRAMU IDOLSKOM“ [Mile Nedeljković, Zavesa pada, prikazi i beleške o pozoršištu, Književni klub Novi Beograd, 1968]
LAKO PESNIČKO JEZGRO

VIII PODSEĆANJA 
STEVO MEDIĆ (1934–1980)
BRANKO PAVLOVIĆ (1928–1986)
VELJKO KORAĆ (1914–1991)



Predgovor
Kako je veoma dobro poznato, Temida je bila grčka boginja suđenja, odnosno ispravne reči izazvane dobrim povodom. Skoro ravnopravna sa Zevsom, što simbolički ukazuje na moć i rang suđenja, odnosno status njene kritike, koja nije uzmicala ni pred velikim autoritetom, a kamoli onim uobičajenim. U filozofiji suđenje zahteva posredovanje pojedinačnih stavova i tvrdnji sa određenim načelima i uvidima, kako bi se tačno odmerio doseg onoga što je rečeno, njegov domašaj i krajnji učinak. Suđenje nije, dakle, egzaktna nauka, kao što je primetio još Aristotel, jer ima toliko mnogo promenljivih uslova, od spoljnih okolnosti do krajnje svrhe, odnosno svaki slučaj je tu priča za sebe, kome treba prići iz toga posebnog ugla. To se uostalom vidi iz naše prakse prosuđivanja ili suđenja sa određenog stanovišta.
Kao što je Kant merodavno pokazao, suđenje označava moć supsumcije pojedinačnih slučajeva pod opšta pravila ili principe kako bi se na osnovu toga doneo sud o tome gde se dati pojedinačni predmet nalazi, odnosno kako bi se dobio pravi nalaz o njegovom karakteru (dijagnoza) i vrednosti. Rečeno tim Kantovim jezikom, moć prosuđivanja filozofije nije određujuća u smislu razumskog pripisavanja logičkih predikata predmetu suđenja, ali je zato refleksivna u svom dubokom smislu koji nadmašuje ono čemu se sudi po rangu suđenja. Ona je u osnovi refleksivna, ali za razliku od estetičke kritike, njena moć bi morala biti u stanju da navedena načela od kojih polazi u proceni izloži i obrazloži na zadovoljavajući način tako da nas to sve ostavi zadovoljnima.
Ovakvo razlučivanje je čini sinonimnom sa kritikom u tom veoma važnom smislu, koji nam danas ponovo otkriva tajnu moći suđenja kao neuništiv igrokaz ili putokaz. Koristeći ovu Kantovu terminologiju za naslov ove knjige, moglo bi se reći da su radovi sabrani u njoj primeri suđenja u kojima se primenjuju određeni pomovi i načela na literarne proizvode (odnosno intuicije) filozofije, s tim što filozofiji ostaje umeće suđenja kao umeće primene pojmova na opažanje, ali sa tom ogradom što ona zadržava pravo na svoj konačni sud i onda kada je izložena prigovorima ili primedbama. Filozofsko suđenje unosi još jednu odsudnu koordinatu, naime, vreme, kojom se određuje komponenta predmeta. Prethodno objavljivanje u časopisima ne čini je ipak potpuno efemernom u svakodnevnom smislu, već uspostavlja dodir sa sklopom vremena u kome ona ostaje to što jeste, sud u kome uz uvid postoji i perspektiva u kojoj taj mit ponovo izgleda tačno i primereno svom povodu.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Иван А. Иљин: Основе хришћанске културе

Година издања: 2014.
Формат: 130х200.
Обим: 93 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-25-8
Садржај и Предгово (пдф)
Ивана А. Иљина красе неке особине које су врло ретке код философа. Његове мисли су дубоке али јасне, изложене прецизно и без сувишних речи; његов стил писања је префињен. Приликом писања Основа хришћанске културе оне су се до краја пројавиле. Иако по обиму невелика, ова Иљинова књига је од изузетног значаја за разумевање духовног стања у коме се налази савремени свет и задатка хришћанâ у процесу његове обнове, посебно, наравно, у области културе.

Александар Шмеман ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

Година издања: 2011.
Формат: 135х200.
Обим: 224 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-16-6


Садржај:
Предговор приређивача
Литургијско богословље, богословље Литургије и литургијска обнова
Свете тајне – православно излагање
Литургијска духовност светих тајни
Пост и Литургија – записи о литургијском богословљу
Жртвовање и богослужење
Монашка Литургија, Црква и Царство
Евхаристија
Богословље и Евхаристија
Литургија и богословље
Богословље и литургијско предање
Литургија и есхатологија
Лазар Нешић: Евхаристијско богословље Александра Шмемана

Предговор приређивача


Уколико постоји личност, чије је целокупно богословско стваралаштво и читав живот обележен Евхаристијом Цркве, онда то засигурно јесте блажени отац Александар Шмеман. Управо из тог разлога, наслов зборника Евхаристијско богословље, који потиче од приређивача, на најбољи начин изражава централну мисао коју овде сакупљени чланци и студије експлицитно изражавају: Евхаристија јесте центар, смисао и само биће живота Цркве, хришћана и живота целокупн…

Владимир Коларић: Хришћанство и филм

Година издања: 2017.
Формат: 130х200.
Обим: 152 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-38-8



Садржај Предговор

I
Религија и филм – Од Анрија Ажела ка могућности заснивања једне хришћанске естетике филма
Слика и страст – испитивање филма
„Филм је наша нечиста савест“
Филм и телесна лепота
Религија и помирење у филму „Исцељење“ Ивана Јовића

II
Фантастични реализам Алексеја Балабанова
Два филма Павла Лунгина
Посредовања – О филму „Исцељење“ Ивана Јовића
Са вером у Бога – Филм „Завештање“ Ивана Јовића
У раљама лудила – Филм „Унутра“ Мирка Абрлића и Јелене Марковић
О наказама и људима – Филм „Ја, Данијел Блејк“ Кена Лоуча
Нови живот – „На млечном путу“ Емира Кустурице
„Викинг“– Филм о Владимиру Кијевском и крштењу Русије
У љубави и истини – Кадијевић о Кадијевићу

Напомена о изворима
О аутору



Предговор Ова књига представља зборник мојих текстова на широко постављену тему односа хришћанства и филма, односно на који начин филм као уметност и медиј може да „изрази“ или „посредује“ хришћанско искуство …