Пређи на главни садржај

Оскар Кулман: Крштење у Новом Завету


 

Година издања: 2011.
Формат: 135х200.
Обим: 128 стр.
Повез: брош
ISBN 978–86–87057–13–5

Предговор
I Утемељење крштења у смрти и васкрсењу Христовом
II Крштење као примање у Тело Христово
III Крштење и вера
IV Крштење и обрезање
Закључак
Додатак: Трагови древне крштењске формуле у Новом Завету
Срећко Петровић: Оскар Кулман – егзегета и богослов
Индекс стихова из Светог Писма
Азбучни индекс имена

Предговор
Већ дуго намеравам да напишем нешто о новозаветном учењу о крштењу. Општа расправа о оправданости крштења деце, изазвана брошуром Карла Барта [Karl Barth] под називом Учење Цркве о крштењу [The Teaching of the Church concerning Baptism], не дозвољава ми да више чекам. Сматрам да је погрешно питање крштења деце обрађивати издвојено, што се често догађало у црквеним расправама. Стога овај живи проблем данашњице (и не само данашњице) могу обрадити само у складу са својим изворним намерама, унутар оквира потпуног разматрања питања крштења.
Основну мисао првог поглавља сам већ изложио 1942. године у Часопису за теологију и философију [Revue de Théologie et de Philosophie] (Лозана) у чланку под насловом „Смисао крштења у Новом Завету“ [‘La Signification du baptême dans le Nouveau Testament’]; док се додатак о траговима древне крштењске формуле у Новом Завету се већ појавио у Часопису за историју и философију религије [Revue d’Histoire et de Philosophie religieuses] (Стразбур), 1937, стр. 414 и даље, и у првом издању књиге Ранохришћанско богослужење [Urchristentum und Gottesdienst], 1944. године.
Поглавља 2-4, која су од кључне важности за питање крштења деце, нова су. Првобитно сам намеравао да овај рад укључим у ново издање своје књиге Urchristentum und Gottesdienst које управо излази из штампе (Abhandlungen zur Theologie des Alten und Neuen Testaments, No. 3), међу­тим, поглавља 2-4 су обимнија него што сам очекивао. Поред тога, чинило ми се да је, због значаја који се придаје Бартовој расправи, као и због дела Јоахима Јеремијаса [Joachim Jeremias], Да ли су најранији хришћани крштавали децу? [Hat die älteste Christenheit die Kindertaufe geübt?], које је објављено 1938. године и које чини основу за Бартову студију, као и због новијег рада Хермана Гросмана [Hermann Grossmann] под насловом Да крштавању деце! [Ein Ja Zur Kindertaufe], објављеног 1944. године, потребан независан одговор заснован на становишту новозаветног богословља.
Бартова студија о крштењу је привукла пажњу и – авај! – прети да изазове раскол; а ово не треба приписати само ауторитету који као учитељ богословља он с правом ужива. Његова студија је заправо најозбиљнији изазов крштењу деце који је икада био понуђен. Чак и од стране велике англосаксонске Баптистичке цркве [Anglo-Saxon Baptist Church], која је изнедрила много значајних богослова, и која је у другим областима богословља имала тако значајну улогу, нема равнозначне темељне одбране од гледишта које се супротставља крштењу деце која ми је позната.
Међутим, што сам више проучавао питање новозаветног вероучења о крштењу, све више је у мом уму јачало убеђење да је на овом месту мој поштовани колега и пријатељ изложио став који, иако је боље поткрепљен, на крају није мање погрешан од ставова свих противника библијског карактера крштења деце, било древних било савремених. Није првенствено црквени или богословски интерес оно што ме је довело до овог суда, већ искључиво истраживање Новог Завета које се од нас захтева. Као што објашњавам у закључној напомени, нисам очекивао све ове последице.




Коментари

Популарни постови са овог блога

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор

Сергеј С. Аверинцев: Хришћанство у ХХ веку

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 168 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-39-5



Садржај
Белешка приређивача (Благоје Пантелић) Уместо увода: Хришћанство (Енциклопедијска одредница) Културни контекст првобитног хришћанства Верско учење Хришћанство и теократски схваћена монархија Конфесионалне форме хришћанства Хришћанство и нови век Екуменизам Хришћанство у ХХ веку прилози Изабране духовне беседе Беседа после читања јеванђеља– У недељу, о царкинику и фарисеју Беседа после читања јеванђеља– На Велики четвртак Беседа после читања јеванђеља– Мт 4, 18–23, 25; 5, 12 Беседа после читања јеванђеља– Мт 6, 22–34 Изабране духовне песме Први део (Изабрао и превео Илија Марић) Молитва за речи Скинија Завета Песма о Имену Исусовом Као неодољива оштрица мача Песма о разборитом разбојнику Божићна песма О, не збуњуј се, плашљиви. И у ове дне Песма о жени ухваћеној у блудничењу Песма о пречасној крви Христовој A spiritual Santuario del Sasso Манастир Недоумица Молитва за последњи час Јер прах си Боже, Боже мој, Теби рано раним Д…

Јевгеније Н. Трубецкој: Умозрење у бојама и други огледи

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 236 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-43-2  (Отачник)


Белешка приређивача и Садржај (пдф)

Кнез Јевгеније Николајевич Трубецкој (1863–1920), руски религијски философ и универзитетски професор философије права, није само потомак старе племићке породице још из времена Св. Сергија Радоњешког (XIV век), него је био део оног слоја руског аристократског друштва који је Пушкин именовао „аристократија духа“. Као универзитетски професор (1886–1911) бавио се философском анализом права и историјом правних идеја: Предавања из историје философије права, 1–3 (1893–1899), Предавања из енциклопедије права (1899), Платонова социјална утопија (1908). Са братом Сергијем и уз меценску подршку Маргарите Морозове уређивао је Московски недељник, где је објавио десетине чланака из политичке публицистике. Са Морозовом је руководио и чувеном издавачком кућом „Путь“, основаном 1910. Почетком 1911. напушта универзитет и посвећује се философији. Главна философска дела су му: …