Пређи на главни садржај

Јован Мајендорф: Брак – православна перспектива

Година издања: 2012.
Формат: 135х200.
Обим: 160 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-21-0

БРАК – ПРАВОСЛАВНА ПЕРСПЕКТИВА
Увод
I Јудеизам и Нови Завет
II Рана Црква и римско право
III Брак као света тајна или „тајна“
IV Брак и Евхаристија
V Чин венчања као издвојен обред
VI Савремени обред заручења
VII Чин венчања
VIII Литургијска упутства
IX Други брак
X Услови за (ступање у) брак
XI „Мешовити“ бракови
XII Развод брака
XIII Породица и њено планирање
XIV Абортус
XV Ожењено свештенство
XVI Брак, целибат и монашки живот
XVII Закључна реч
Appendix I – Нови Завет
1. Васкрсење мења смисао брака
2. Развод
3. Христос својим присуством указује почаст браку
4. Брак као „тајна“
5. Поновно ступање удових у брак
Appendix II – Црквено предање
1. Св. Јован Златоусти, Беседа двадесета на [Павлову посланицу] Ефесцима
Смисао љубави
Христос је волео више
Шта је истинска лепота?
Новац квари
Ништа не може да буде боље
Други брак је уступак
Мала Црква
„Лично моје“ – проклети израз
Поука о љубави
2. Св. Климент Александријски
Брак и целибат
Освећење тела и душе
Одговорно очинство
Живећи целибатно, може се живети и неодговорно
Appendix III – Канонско право
1. Брак је частан
2. Јединство вере као предуслов
3. Одвраћање од накнадних бракова
4. Поновно ступање у брак после развода условљено је епитимијом
5. Ожењено свештенство
6. Свештеницима и њиховим женама није дозвољено поновно ступање у брак
7. Чланови клира не могу ступити у брак после рукоположења
8. Неожењени епископи
9. Благослов Цркве је законски обавезан
Appendix IV – Литургијско предање
Брак и свето причешће према Св. Симеону Солунском (+1420)

ХРИШЋАНСКИ БРАК У ВИЗАНТИЈИ: КАНОНСКО И ЛИТУРГИЈСКО ПРЕДАЊЕ
Увод
I Дисциплина древног канонског предања
II. Литургијско предање
Закључак

ПОРЕДАК СВЕТЕ ТАЈНЕ БРАКА


Увод
Сви православни катихизиси и приручници брак дефинишу као „свету тајну“ или „тајну“ Цркве. Ова дефиниција на први поглед делује необично; у брак ступају и православни и неправославни, атеисти, читаве генерације људи којима је појам „свете тајне“ потпуно непознат. Човек се рађа, ступа у брак, рађа децу и умире. То су закони природе, које је Бог установио и благословио. Међутим, Црква нарочито издваја брак. Посебан благослов који се дарује мушкарцу и жени који ступају у брак назива се „светом тајном“. Зашто?
Мноштво радова на ову тему написали су римокатолици, протестанти, психолози, психоаналитичари, социолози и канонисти. Масовни медији се у наше време активно баве питањима сексуалне природе човека. Јавно се дискутује о стварима о којима се у пуританским круговима ранијих генерација није чак ни у интими говорило. Општеприхваћено је да су Фројд и Јунг револуционари, не само по питању сексуалне етике, него су утицали и на сâмо наше поимање људске природе. У међувремену је и Римокатоличка црква усвојила дискутабилне ставове, као што је потпуна забрана „вештачке“ контроле рађања (као да је лако утврдити јасну разлику између „вештачке“ и „природне“ контрацепције). Заправо, криза створена у римокатоличком свету папском енцикликом Humanae vitae тиче се и питања контроле рађања и философије брака и брачне одговорности. Потребно је све ово сагледати из православне перспективе и дати одговоре.
Сви ови проблеми у вези са браком и сексуалношћу, које су произвели горе наведени догађаји, излазе из оквира ауторове компетенције и обима рада. Бавићемо се само питањем брака као свете тајне, не залазећи у поље психологије, физиологије и социологије. Но, аутор сматра да православно поимање свете тајне брака јесте једини одржив хришћански став према многим питањима која се данас постављају. Ово схватање јасно се разликује од оних традиционално преовладавајућих у западном хришћанству, стога, оно може понудити различиту полазну основу за практична решења.
Сам појам брака као свете тајне има за претпоставку да човек није биће са искључиво физиолошким, психолошким и социјалним функцијама, већ да је становник Царства Божијег, тј. да је читав његов живот – а посебно одлучујући моменти – окренут ка вечним вредностима и самом Богу.
Ово суштинско животно питање се код православних хришћана најбоље остварује у Евхаристији. Евхаристија или Божанска Литургија је тренутак и место у којима је хришћанину дато да схвати ко је. У Евхаристији Царство Божије – чији је житељ постао Крштењем – постаје му директно доступно путем сопствених духовних чула. Божанска Литургија заправо почиње возгласом: „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа“. У Литургији Црква као конкретна заједница људи престаје бити људска организација и постаје истинска „Црква Божија“. Тада сам Христос предводи сабрање и оно се преображава у Тело Његово. Овим се уклањају све препреке између конкретних историјских догађаја и вечности. Право назначење брака као свете тајне постаје разумљиво унутар оквира евхаристијске Божанске Литургије.
У нашој савременој пракси веза између брака и Евхаристије није нам сасвим очигледна. На брак најпре гледамо као на личну или породичну ствар. Он може да буде благословен у Цркви и тако да добије утешну потврду законитости и светости, али његов однос са Литургијом Цркве многима од нас остаје нејасан. Чин венчања нема очигледну везу са Евхаристијом и само узак круг позваних рођака и пријатеља учествује у њему. Међутим, као што ћемо настојати да покажемо у овом раду, немогуће је разумети новозаветно учење о браку или доследну праксу Православне Цркве без сагледавања хришћанског брака у контексту Евхаристије. Евхаристија и дисциплина коју наше заједничарење у Евхаристији претпоставља је кључ за објашњење хришћанског става према „црквеном браку“, као и према оним браковима који су били или су и даље закључени изван Цркве. Многи практични проблеми са којима се суочавамо потичу од неразумевања ове основне повезаности брака са Евхаристијом.
Потребно је појашњење ако се намеравамо суочити са одговорношћу у нашем савременом секуларном друштву и ако желимо дати артикулисан православни одговор на изазове данашњице. Заправо, „евхаристијско“ поимање брака јасно илуструје основну хришћанску тврдњу о човеку – да је икона Божија, предодређен да учествује у самом божанском животу. Психолози и социолози, на темељу својих појединачних поља истраживања, могу досегнути предукус ове истине, али не и њену пуноћу. Хришћанско искуство, у којем је „Бог постао човек, да би човек постао Бог“ (Св. Атанасије Александријски), довољно је смело да потврди истину. Хришћански брак такође изражава ову истину.
Литургијске и историјске чињенице поменуте у овом раду добро су познате; наш задатак је да сами извучемо потребне закључке и покушамо да установимо образац према којем би савремени хришћани поново формирали свест о основном значењу брака.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Иван А. Иљин: Основе хришћанске културе

Година издања: 2014.
Формат: 130х200.
Обим: 93 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-25-8
Садржај и Предгово (пдф)
Ивана А. Иљина красе неке особине које су врло ретке код философа. Његове мисли су дубоке али јасне, изложене прецизно и без сувишних речи; његов стил писања је префињен. Приликом писања Основа хришћанске културе оне су се до краја пројавиле. Иако по обиму невелика, ова Иљинова књига је од изузетног значаја за разумевање духовног стања у коме се налази савремени свет и задатка хришћанâ у процесу његове обнове, посебно, наравно, у области културе.

Александар Шмеман ЕВХАРИСТИЈСКО БОГОСЛОВЉЕ

Година издања: 2011.
Формат: 135х200.
Обим: 224 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-16-6


Садржај:
Предговор приређивача
Литургијско богословље, богословље Литургије и литургијска обнова
Свете тајне – православно излагање
Литургијска духовност светих тајни
Пост и Литургија – записи о литургијском богословљу
Жртвовање и богослужење
Монашка Литургија, Црква и Царство
Евхаристија
Богословље и Евхаристија
Литургија и богословље
Богословље и литургијско предање
Литургија и есхатологија
Лазар Нешић: Евхаристијско богословље Александра Шмемана

Предговор приређивача


Уколико постоји личност, чије је целокупно богословско стваралаштво и читав живот обележен Евхаристијом Цркве, онда то засигурно јесте блажени отац Александар Шмеман. Управо из тог разлога, наслов зборника Евхаристијско богословље, који потиче од приређивача, на најбољи начин изражава централну мисао коју овде сакупљени чланци и студије експлицитно изражавају: Евхаристија јесте центар, смисао и само биће живота Цркве, хришћана и живота целокупн…

Владимир Коларић: Хришћанство и филм

Година издања: 2017.
Формат: 130х200.
Обим: 152 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-38-8



Садржај Предговор

I
Религија и филм – Од Анрија Ажела ка могућности заснивања једне хришћанске естетике филма
Слика и страст – испитивање филма
„Филм је наша нечиста савест“
Филм и телесна лепота
Религија и помирење у филму „Исцељење“ Ивана Јовића

II
Фантастични реализам Алексеја Балабанова
Два филма Павла Лунгина
Посредовања – О филму „Исцељење“ Ивана Јовића
Са вером у Бога – Филм „Завештање“ Ивана Јовића
У раљама лудила – Филм „Унутра“ Мирка Абрлића и Јелене Марковић
О наказама и људима – Филм „Ја, Данијел Блејк“ Кена Лоуча
Нови живот – „На млечном путу“ Емира Кустурице
„Викинг“– Филм о Владимиру Кијевском и крштењу Русије
У љубави и истини – Кадијевић о Кадијевићу

Напомена о изворима
О аутору



Предговор Ова књига представља зборник мојих текстова на широко постављену тему односа хришћанства и филма, односно на који начин филм као уметност и медиј може да „изрази“ или „посредује“ хришћанско искуство …