Пређи на главни садржај

Етјен Жилсон УВОД У ХРИШЋАНСКУ ФИЛОСОФИЈУ

Приказ обајвљен у: Православље“, бр. 1070, 15. окт. 2011.


Француски томистички философ Етјен Жилсон (1884-1878) један је од најпознатијих ствараоца у римокатоличкој философији и теологији XX века. Многи га убрајају међу централне фигуре француског римокатоличког теолошког покретка Ressourcement или Nouvelle Theologie, који је почетком двадесетог века објавио повратак изворима хришћанске духовности: Литургији, Светом Писму и оцима Цркве (отац Геoргије Флоровски ће тек три деценије касније објавити своју „неопатристичку синтезу“ и „повратак Оцима“). Промотери наведеног покрета били су, између осталих: Жан Данијелу, Анри де Либак, Ив Конгар, Ханс Урс фон Балтазар, Луј Бује, Ханс Кинг и млади Јозеф Рацингер (сада папа Бенедикт XVI). Поменути теолози се данас сматрају теолошким иконама модерне хришћанске теологије.

Књига пред нама написана је још 1960. године (Introduction à la philosophie chrétienne). У време њене појаве римокатоличку теологију је потресао велики сукоб око две битне ствари: под један, око могућности хришћанске философије; под два, спорење око теологије и философије Томе Аквинског. На једној страни су били неосхоластичари, тумачи Аквинског у категоријама средњовековне теологије, а на другој поборници „нове теологије“, који су у Аквинском видели аутентичног теолога хришћанске мисли. Жилсонова књига се бави једним и другим проблемом, пре свега преко изворних текстова светог Аквинца. У њему ће Жилсон видети могућност за изналажење решења наведених проблема. Ипак, најбитнији део студије посвећен је самој теологији и философији, тј. хришћанској философији Аквинског.

Прва књига која је изазвала буру је (данас чувена) студија оца Анрија де Либака Surnaturel (1946). У њој де Либак жестоко критикује неосхоластичку (тада владајућу у теолошким школама и универзитетима) теологију својих савременика. Де Либак истима пребацује неразумевање изворних текстова Томе Аквинског и оптужује их за рационализацију целокупног хришћанског предања и етоса Цркве. На истом трагу биће и Етјен Жилсон. Он креће од историјске анализе томизма (посебне теолошко-философске школе, формиране тек у двадесетом веку). Жилсон критикује поистовећење томизма са схоластицизмом, истичући да је Тома Аквински био аутентични хришћански теолог, философ и светитељ, који се користио актуленом философијом и апаратуром свога времена како би изразио библијско, светоотачко и црквено искуство живог Бога: Оца, Сина и Светог Духа. Тако Жилсон одбацује неосхоластичка тумачења текстова Томе Аквинског, у којима они тумаче Бога платонским и аристотеловским појмовима „бића“ и „бивства“. За Аквинца, Бог Цркве јесте пре свега Онај Који Јесте, жива и сусретљива Личност, а не беживотни философски концепт. Са овим у вези је и Жилсонов позив теолозима на критичко прихватање идеја савремене философије, ако оне могу послужити као помоћно средство за боље и актуелније артикулисање хришћанских истина.

Књига пред нама представља данас корисно оруђе за разраду хришћанских тема у философском кључу, али може бити и отрежњење (посебно за православне теологе) пред стереотипима што их годинама гајимо о свему што долази са Запада и непромишљено се сматра „схоластичким“. Такође, књига служи и као одличан увод у мисао Томе Аквинског, о којем православна култура готово ништа не зна. Још један подстицај је и питање које Жилсон непрестано понавља: „Да ли је за Бога, уопште, могуће применити концепт ‘бића’?“ Одговори су више него занимљиви. Рекли бисмо – персоналистички. Пола века након појаве Жилсонове књиге, имамо својеврсни продужетак упитаности над Жилсоновим питањем о Божијем бићу, и то у лику француског савременог теолога и философа Жан Лик Мариона, посебно у његовој земљотресној књизи „Бог без бића“ (Dieu sans l’être), која је лансирала „теолошки заокрет“ у савременој континенталној философији. Овим освртом и наведену књигу препоручујемо као штиво које што пре ваља превести на српски језик, јер се ради о аутентичном хришћанском ремек-делу.

Лазар Нешић

Коментари

Популарни постови са овог блога

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор

Јевгеније Н. Трубецкој: Умозрење у бојама и други огледи

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 236 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-43-2  (Отачник)


Белешка приређивача и Садржај (пдф)

Кнез Јевгеније Николајевич Трубецкој (1863–1920), руски религијски философ и универзитетски професор философије права, није само потомак старе племићке породице још из времена Св. Сергија Радоњешког (XIV век), него је био део оног слоја руског аристократског друштва који је Пушкин именовао „аристократија духа“. Као универзитетски професор (1886–1911) бавио се философском анализом права и историјом правних идеја: Предавања из историје философије права, 1–3 (1893–1899), Предавања из енциклопедије права (1899), Платонова социјална утопија (1908). Са братом Сергијем и уз меценску подршку Маргарите Морозове уређивао је Московски недељник, где је објавио десетине чланака из политичке публицистике. Са Морозовом је руководио и чувеном издавачком кућом „Путь“, основаном 1910. Почетком 1911. напушта универзитет и посвећује се философији. Главна философска дела су му: …

Сергеј С. Аверинцев: Хришћанство у ХХ веку

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 168 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-39-5



Садржај
Белешка приређивача (Благоје Пантелић) Уместо увода: Хришћанство (Енциклопедијска одредница) Културни контекст првобитног хришћанства Верско учење Хришћанство и теократски схваћена монархија Конфесионалне форме хришћанства Хришћанство и нови век Екуменизам Хришћанство у ХХ веку прилози Изабране духовне беседе Беседа после читања јеванђеља– У недељу, о царкинику и фарисеју Беседа после читања јеванђеља– На Велики четвртак Беседа после читања јеванђеља– Мт 4, 18–23, 25; 5, 12 Беседа после читања јеванђеља– Мт 6, 22–34 Изабране духовне песме Први део (Изабрао и превео Илија Марић) Молитва за речи Скинија Завета Песма о Имену Исусовом Као неодољива оштрица мача Песма о разборитом разбојнику Божићна песма О, не збуњуј се, плашљиви. И у ове дне Песма о жени ухваћеној у блудничењу Песма о пречасној крви Христовој A spiritual Santuario del Sasso Манастир Недоумица Молитва за последњи час Јер прах си Боже, Боже мој, Теби рано раним Д…