Пређи на главни садржај

Оскар Кулман: Ранохришћанско богослужење




САДРЖАЈ


I Основне одлике
ранохришћанског богослужења
1. Извори
2. Место и време
3. Неколико саставних делова
4. Циљ богослужења
5. Унутрашњи однос различитих елемената: Служба речи и вечера Господња
6. Слобода духовног изражаја и утврђене литургијске форме
7. Хришћански карактер богослужења


II Еванђеље по светом апостолу Јовану
и ранохришћанско богослужење
Уводне напомене
1. Циљ еванђелист
2. Jован Крститељ и крштење Исусово – Поглавља 1, 6-8; 15, 19-34.
3. Свадба у Кани – Поглавље 2, 1-11
4. Очишћење храма – Поглавље 2, 12-22
5. Разговор са Никодимом – Поглавље 3, 1-21
6. Последње сведочанство Крститеља – Поглавље 3, 22-36
7. Разговор са Самарјанком на Студенцу Јаковљевом – Поглавље 4, 1-30
8. Чудотворно исцељење у Витезди, у бањи поред Овчијих врата – Поглавље 5, 1-19
9. Исус и дан одмора – Поглавље 5, 17
10. Чудо храњења мноштва људи – Поглавље 6, 1-13; 26-65
11. Исцељење човека слепог од рођења у Силоамској бањи – Поглавље 9, 1-39
12. Прање ногу ученицима – Поглавље 13, 1-20
13. Опроштајне беседе – Од поглавља 13, 31 до поглавља 17
14. Пробадање копљем – Поглавље 19, 34
15. Исходи

Коментари

Популарни постови са овог блога

Преминуо је проф. др Слободан Жуњић (1949-2019)

Данас је у Београду, у 70. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21.века.  Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као Хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пе…

Георгије Мандзаридис: Социологија хришћанства

Година издања: 2017.
Формат: 148х210.
Обим: 288 стр.
Повез: брош
Саиздавачи: ХКЦ и Бернар
ISBN 978-86-85273-36-0
ISBN 978-86-6431-064-2

Садржај и Предговор аутора (пдф)

Социологија хришћанства издваја се у оквиру социологије религије пре свега по посебном објекту свог истраживања, а затим посебним претпоставкама које су потребне за његово разумевање и истраживање. Није могуће разумети и истражити посебан карактер друштвеног живота у оквирима хришћанства ако се не познају догма, богослужење и опште хришћанско учење. Пошто се све то разликује од конфесије до конфесије, појављује се потреба за истраживањем сваке конфесије посебно. Тако је приликом истраживања спољашњих елемената конфесија потребно имати у виду и оне религијске претпоставке, убеђења и учења који утичу на друштвени живот њихових припадника. Догма, богослужење, морална и друштвена предања и представе непосредно су повезани с друштвеним животом верних. То посебно важи за просторе православља који се истичу снажном историјско…

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор