Пређи на главни садржај

Учење апостола Адаја





















У издању Богословског друштва ОТАЧНИК, појавило се двојезично издање дела које никако не сме да остане незапажено у круговима наших теолога и лингвиста. Мр Небојша Тумара, докторант Православног богословског факултета, чија је ужа специјалност јеврејски и сиријски језик, овог пута је, користећи се оргиналним сиријским текстом који паралелно следи српски превод, пред нас донео једно од класичних дела сиријске књижевности.
Учење апостола Адаја, које се по први пут појављује на српском језику, анонимно је дело сиријске књижевности са почетка петог века, које приповеда о доласку хришћанства у град Едесу. Владар Едесе, краљ Абгар, који је боловао од болести којој је тражио лека послао је преко једног од својих слугу писмо Господу Исусу Христу, за којег је чуо да у Палестини лечи болесне. Господ је отпоздравио краља са речима да ће после вазнесења на небо послати једног од својих ученика који ће излечити бољку којој је краљ узалудно тражио лека. Ученик којем је Господ, по писцу дела, наменио ову мисију, био је апостол Адај, којег Јевсевије Кесаријски поистовећује са Тадејом, једним од седамдесет и два апостола. Апостол Адај је дошао у Едесу, излечио краља Абгара и установио прву цркву, износећи правилно исповедање хришћанске вере.
Занимљиво је да писац дела, као што и преводилац наводи у уводу превода, настоји да прикаже апостолско порекло хришћанства у граду Едеси, у исто време износећи оно што је сматрао за номинално хришћанство, откривајући тако своје апологетске намере и пројектујући у своје дело схватање свог времена и места.
Мр Тумара у детаљном уводу полемише о намерама писца дела, анализирајући киригму, везе са Римском црквом, став писца према паганима и Јеврејима, износећи пред читаоца легендарну историју древног града Едесе који се представља као град аутентичних хришћанских реликвија са вером која сеже до самих апостола.





Коментари

Популарни постови са овог блога

Преминуо је проф. др Слободан Жуњић (1949-2019)

Данас је у Београду, у 70. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21.века.  Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као Хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пе…

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор

Георгије Мандзаридис: Социологија хришћанства

Година издања: 2017.
Формат: 148х210.
Обим: 288 стр.
Повез: брош
Саиздавачи: ХКЦ и Бернар
ISBN 978-86-85273-36-0
ISBN 978-86-6431-064-2

Садржај и Предговор аутора (пдф)

Социологија хришћанства издваја се у оквиру социологије религије пре свега по посебном објекту свог истраживања, а затим посебним претпоставкама које су потребне за његово разумевање и истраживање. Није могуће разумети и истражити посебан карактер друштвеног живота у оквирима хришћанства ако се не познају догма, богослужење и опште хришћанско учење. Пошто се све то разликује од конфесије до конфесије, појављује се потреба за истраживањем сваке конфесије посебно. Тако је приликом истраживања спољашњих елемената конфесија потребно имати у виду и оне религијске претпоставке, убеђења и учења који утичу на друштвени живот њихових припадника. Догма, богослужење, морална и друштвена предања и представе непосредно су повезани с друштвеним животом верних. То посебно важи за просторе православља који се истичу снажном историјско…