Учење апостола Адаја

У издању Богословског друштва ОТАЧНИК, појавило се двојезично издање дела које никако не сме да остане незапажено у круговима наших теолога и лингвиста. Мр Небојша Тумара, докторант Православног богословског факултета, чија је ужа специјалност јеврејски и сиријски језик, овог пута је, користећи се оргиналним сиријским текстом који паралелно следи српски превод, пред нас донео једно од класичних дела сиријске књижевности.

Учење апостола Адаја, које се по први пут појављује на српском језику, анонимно је дело сиријске књижевности са почетка петог века, које приповеда о доласку хришћанства у град Едесу. Владар Едесе, краљ Абгар, који је боловао од болести којој је тражио лека послао је преко једног од својих слугу писмо Господу Исусу Христу, за којег је чуо да у Палестини лечи болесне. Господ је отпоздравио краља са речима да ће после вазнесења на небо послати једног од својих ученика који ће излечити бољку којој је краљ узалудно тражио лека. Ученик којем је Господ, по писцу дела, наменио ову мисију, био је апостол Адај, којег Јевсевије Кесаријски поистовећује са Тадејом, једним од седамдесет и два апостола. Апостол Адај је дошао у Едесу, излечио краља Абгара и установио прву цркву, износећи правилно исповедање хришћанске вере.

Занимљиво је да писац дела, као што и преводилац наводи у уводу превода, настоји да прикаже апостолско порекло хришћанства у граду Едеси, у исто време износећи оно што је сматрао за номинално хришћанство, откривајући тако своје апологетске намере и пројектујући у своје дело схватање свог времена и места.

Мр Тумара у детаљном уводу полемише о намерама писца дела, анализирајући киригму, везе са Римском црквом, став писца према паганима и Јеврејима, износећи пред читаоца легендарну историју древног града Едесе који се представља као град аутентичних хришћанских реликвија са вером која сеже до самих апостола.