Пређи на главни садржај

Отачник 1-3 (2008): Одбрана икона у осмом и деветом веку





Расправа о иконама вођена у Византији у осмом и деветом веку је, без сумње, представљала прекретницу у животу хришћанске царевине. С друге стране, она је и за Цркву била од огромног значаја, јер је током ње дат одговор на питање потребе постојања ликовних представа Христа, Богородице и светитеља у Цркви. Расправа која је трајала дуже од једног века захватила је многе сегменте живота Цркве и државе. Губитак територија, смене династија, снажни непријатељи на границама, економске тешкоће, опадање градова, промене прилика на Западу и крунисање Карла Великог, само су неке од тешкоћа са којима се Царство суочило непосредно пре и током расправе око икона. Улога царева током кризе, неуједначено деловање против поштовалаца икона, значајна подршка у самој Цркви, коју су цареви имали у борби против икона, неке су од карактеристика овог периода. По окончању расправе уочљиве су значајне промене како у организацији Цркве, богослужењу, архитектури тако и у организацији Царства.

Разноврсност тема дала је могућност различитих приступа овом периоду живота Цркве, тако да је расправа била предмет проучавања, пре свега, историчара (тј. византолога) и историчара уметности, док је мали број богослова дао значајан допринос систематском изучавању иконоборачке кризе. Приступ овој теми је код многих научника био лишен сагледавања постављеног питања у оквиру богословских оквира епохе, а један од разлога је био недостатак сачуваних извора, како из периода саме расправе тако из времена које је непосредно претходило кризи.

Такође, а приори донесени закључци су у великој мери ометали теолошку интерпретацију проблематике. У последњим деценијама двадесетог века учињени су значајни напори у критичком издавању извора шестог и седмог века што је олакшало увид у богословску аргументацију коришћену у расправи о иконама. Током сукоба иконобораца и православних изнета богата богословска аргументација у прилог и против поштовања икона даје за право скретање пажње на сву њихову богословску дубину, што питање богословских узрока кризе ставља у први план. Нови број Отачника управо тако читаоца уводи у богословску проблематику. Инострани аутори, како православни, тако и други, углавном непознати већини читалаца у Србији, су научници који су својим радом допринели осветљавању узрока и садржаја расправе, пре свега, систематским проучавањем извора и њиховим сагледавањем у контексту епохе. Избор текстова у Отачнику јасно приказује богословске узрока и ток расправе, као и изнесене богословске аргументе поштовалаца икона, који су омогућили да буде објашњено не само зашто су сликане представе Христа, Богородице и светитеља могуће, већ и зашто су неопходне Цркви. Отачник у новом броју пружа увид у проучавање богословља иконе, којим је овакав став одбрањен, као и како је било могуће да се то теолошки доведе у питање. Данас као и у осмом веку крајње тачке односа према иконама су идолатрија и потпуно одбацивање, а Отачник успешно упућује читаоца на траг златне средине.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Преминуо је проф. др Слободан Жуњић (1949-2019)

Данас је у Београду, у 70. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21.века.  Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као Хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пе…

Георгије Мандзаридис: Социологија хришћанства

Година издања: 2017.
Формат: 148х210.
Обим: 288 стр.
Повез: брош
Саиздавачи: ХКЦ и Бернар
ISBN 978-86-85273-36-0
ISBN 978-86-6431-064-2

Садржај и Предговор аутора (пдф)

Социологија хришћанства издваја се у оквиру социологије религије пре свега по посебном објекту свог истраживања, а затим посебним претпоставкама које су потребне за његово разумевање и истраживање. Није могуће разумети и истражити посебан карактер друштвеног живота у оквирима хришћанства ако се не познају догма, богослужење и опште хришћанско учење. Пошто се све то разликује од конфесије до конфесије, појављује се потреба за истраживањем сваке конфесије посебно. Тако је приликом истраживања спољашњих елемената конфесија потребно имати у виду и оне религијске претпоставке, убеђења и учења који утичу на друштвени живот њихових припадника. Догма, богослужење, морална и друштвена предања и представе непосредно су повезани с друштвеним животом верних. То посебно важи за просторе православља који се истичу снажном историјско…

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор