Пређи на главни садржај

Отачник 1-3 (2008): Одбрана икона у осмом и деветом веку





Расправа о иконама вођена у Византији у осмом и деветом веку је, без сумње, представљала прекретницу у животу хришћанске царевине. С друге стране, она је и за Цркву била од огромног значаја, јер је током ње дат одговор на питање потребе постојања ликовних представа Христа, Богородице и светитеља у Цркви. Расправа која је трајала дуже од једног века захватила је многе сегменте живота Цркве и државе. Губитак територија, смене династија, снажни непријатељи на границама, економске тешкоће, опадање градова, промене прилика на Западу и крунисање Карла Великог, само су неке од тешкоћа са којима се Царство суочило непосредно пре и током расправе око икона. Улога царева током кризе, неуједначено деловање против поштовалаца икона, значајна подршка у самој Цркви, коју су цареви имали у борби против икона, неке су од карактеристика овог периода. По окончању расправе уочљиве су значајне промене како у организацији Цркве, богослужењу, архитектури тако и у организацији Царства.

Разноврсност тема дала је могућност различитих приступа овом периоду живота Цркве, тако да је расправа била предмет проучавања, пре свега, историчара (тј. византолога) и историчара уметности, док је мали број богослова дао значајан допринос систематском изучавању иконоборачке кризе. Приступ овој теми је код многих научника био лишен сагледавања постављеног питања у оквиру богословских оквира епохе, а један од разлога је био недостатак сачуваних извора, како из периода саме расправе тако из времена које је непосредно претходило кризи.

Такође, а приори донесени закључци су у великој мери ометали теолошку интерпретацију проблематике. У последњим деценијама двадесетог века учињени су значајни напори у критичком издавању извора шестог и седмог века што је олакшало увид у богословску аргументацију коришћену у расправи о иконама. Током сукоба иконобораца и православних изнета богата богословска аргументација у прилог и против поштовања икона даје за право скретање пажње на сву њихову богословску дубину, што питање богословских узрока кризе ставља у први план. Нови број Отачника управо тако читаоца уводи у богословску проблематику. Инострани аутори, како православни, тако и други, углавном непознати већини читалаца у Србији, су научници који су својим радом допринели осветљавању узрока и садржаја расправе, пре свега, систематским проучавањем извора и њиховим сагледавањем у контексту епохе. Избор текстова у Отачнику јасно приказује богословске узрока и ток расправе, као и изнесене богословске аргументе поштовалаца икона, који су омогућили да буде објашњено не само зашто су сликане представе Христа, Богородице и светитеља могуће, већ и зашто су неопходне Цркви. Отачник у новом броју пружа увид у проучавање богословља иконе, којим је овакав став одбрањен, као и како је било могуће да се то теолошки доведе у питање. Данас као и у осмом веку крајње тачке односа према иконама су идолатрија и потпуно одбацивање, а Отачник успешно упућује читаоца на траг златне средине.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор

Сергеј С. Аверинцев: Хришћанство у ХХ веку

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 168 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-39-5



Садржај
Белешка приређивача (Благоје Пантелић) Уместо увода: Хришћанство (Енциклопедијска одредница) Културни контекст првобитног хришћанства Верско учење Хришћанство и теократски схваћена монархија Конфесионалне форме хришћанства Хришћанство и нови век Екуменизам Хришћанство у ХХ веку прилози Изабране духовне беседе Беседа после читања јеванђеља– У недељу, о царкинику и фарисеју Беседа после читања јеванђеља– На Велики четвртак Беседа после читања јеванђеља– Мт 4, 18–23, 25; 5, 12 Беседа после читања јеванђеља– Мт 6, 22–34 Изабране духовне песме Први део (Изабрао и превео Илија Марић) Молитва за речи Скинија Завета Песма о Имену Исусовом Као неодољива оштрица мача Песма о разборитом разбојнику Божићна песма О, не збуњуј се, плашљиви. И у ове дне Песма о жени ухваћеној у блудничењу Песма о пречасној крви Христовој A spiritual Santuario del Sasso Манастир Недоумица Молитва за последњи час Јер прах си Боже, Боже мој, Теби рано раним Д…

Иван А. Иљин: Основе хришћанске културе

Година издања: 2014.
Формат: 130х200.
Обим: 93 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-25-8
Садржај и Предгово (пдф)
Ивана А. Иљина красе неке особине које су врло ретке код философа. Његове мисли су дубоке али јасне, изложене прецизно и без сувишних речи; његов стил писања је префињен. Приликом писања Основа хришћанске културе оне су се до краја пројавиле. Иако по обиму невелика, ова Иљинова књига је од изузетног значаја за разумевање духовног стања у коме се налази савремени свет и задатка хришћанâ у процесу његове обнове, посебно, наравно, у области културе.