Отачник 2-3 (2007): Исихазам Григорија Синаита

Часопис за светоотачку праксу и теорију – ОТАЧНИК, представља јединствени издавачки подухват у области црквено-теолошке штампе. Концентрисан на патролошке /светоотачке/ литерарне саставе, он даје немерљив допринос српској богословској мисли, који се одражава и на културу Срба. Преводом светоотачких текстова и студија еминентних светких истраживача из подручију теолошко-философске мисли, као и публиковање радова домаћих теолога, афирмише се квалитетана богословка мисао у Србији и подиже свест ортодоксних верника на један виши ниво.
Тема овог /дво/броја је „Исихазам Григорија Синаита“. Преподобни Григорије Синаит је један од најзаслужнијих за реафирмисати и географски ширење (посебно ка словенским земљама) исихазама. Његов рад, нарочити за време боравка у Парорији, која се налазила на граници Бугарске и Византије, ће пресудно утицати на развој српске православне духовности. Наиме, група пароријских ученика Григорија Синаита ће, бежећи пред налетима Османлија, прећи у Србију и са собом донети исихастичку мисао, која је бити покретачка снага словенске интелектуалне ренесансе.
Списи Преподобног Григорија су врло рано, већ крајем XIV века, превођена на старословенски језик и била веома читана у средњовековној Србији, управо у оно доба када је она била у стању опште неизвесности. Турци су великом брзином напредовали ка Западу, византијско Царство је пропало, словенске земље су, такође, једна за другом почеле да се распадају. Ужасно политичко стање, на један парадоксалан начин се, посредством исихазма, рефлектује на духовни живот Срба који у то време, како ће показати историја, доживљава свој врхунац. Стога је поновно афирмисање ортодоксног исихазма од огромног значаја да уздизање данашњег верског и уопште културног живота у Србији.