Отачник 1 (2009): Теологија богослужбених символа
И последњим бројем је „Отачник“ потврдио да богословским проблемима приступа на један, за наше прилике, нов, идеолошки неострашћен и свеобухватнији начин. Утолико је значајније што је то показао и када је у питању тема којом се бави у овом броју; ради се о теологији богослужбених символа, дакле, о теологији богослужења. Тој теми је у последње време у нашој помесној Цркви приступано веома острашћено, те су већина суштинских питања била заобиђена, а у први план се истицало нешто потпуно маргинално. Стога је овај темат стигао „у прави час“.
Прва овогодишња свеска „Отачника“ показује један озбиљан и одговоран приступ, несумњиво, једној од најзначајнијих тема православног (црквеног) богословља. Уредништво је, судећи по Уводном слову и садржају дела посвећеног теми броја, било свесно обимности и комплексности проблематике богослужбених символа, као и чак немогућности коначног решавања свих питања проблематике којом се бави овај број. Али је, с друге стране, било свесно потребе да се за решењима упорно трага. Резултати трагања појединих теолога презентевоани су у овом броју „Отачника“, у првој „носећој“ рубрици, кроз 17 врло озбиљних и квалитетних текстова, на скоро 200 страна.
У другој по реду рубрици („Огледи“) публиковано је седам радова који се баве неким значајним теолошким темама , а који се не тичу теме броја, као што су именославље, природа педагогије Јована Златоустог, мистична теологија Дионисија Ареопагита, филиокве у контексту латинског платонизма, однос библијске и философске ерминевтике итд.
Трећа рубрика је насловљена као и сам часопис, односно, Богословско друштво које га издаје, дакле: „Отачник“. У њој су објављена два превода отачких списа са упоредним грчким текстом оргинала. Иначе, у „Отачнику“ се сви отачки преводи штампају са упоредним текстом оргинала. Два текста која су у овој рубрици јесу: Теофил Антиохијски, „Автолику“ (књ. 1.) и Максим Исповедник, „Апорија 37 – созерцање начина по коме би/ преступ Адамов“.
Последња рубрика, као што је то обичај у научним журналима, посвећена је приказима књига које су у скорије време актуелне у теолошкој јавности. У „Отачнику“ имамо четири стручно урађених приказа књига које су у Србији публиковани у последње време. Ради се о следећим књигама: Св. Августин, О блаженом животу; Патријарх Никифор, Против иконокласта; Карен Л. Кинг, Шта је гностицизам?; Ларс Тунберг, Човек и космос – визија св. Максима Исповедника.
Прва овогодишња свеска „Отачника“ показује један озбиљан и одговоран приступ, несумњиво, једној од најзначајнијих тема православног (црквеног) богословља. Уредништво је, судећи по Уводном слову и садржају дела посвећеног теми броја, било свесно обимности и комплексности проблематике богослужбених символа, као и чак немогућности коначног решавања свих питања проблематике којом се бави овај број. Али је, с друге стране, било свесно потребе да се за решењима упорно трага. Резултати трагања појединих теолога презентевоани су у овом броју „Отачника“, у првој „носећој“ рубрици, кроз 17 врло озбиљних и квалитетних текстова, на скоро 200 страна.
У другој по реду рубрици („Огледи“) публиковано је седам радова који се баве неким значајним теолошким темама , а који се не тичу теме броја, као што су именославље, природа педагогије Јована Златоустог, мистична теологија Дионисија Ареопагита, филиокве у контексту латинског платонизма, однос библијске и философске ерминевтике итд.
Трећа рубрика је насловљена као и сам часопис, односно, Богословско друштво које га издаје, дакле: „Отачник“. У њој су објављена два превода отачких списа са упоредним грчким текстом оргинала. Иначе, у „Отачнику“ се сви отачки преводи штампају са упоредним текстом оргинала. Два текста која су у овој рубрици јесу: Теофил Антиохијски, „Автолику“ (књ. 1.) и Максим Исповедник, „Апорија 37 – созерцање начина по коме би/ преступ Адамов“.
Последња рубрика, као што је то обичај у научним журналима, посвећена је приказима књига које су у скорије време актуелне у теолошкој јавности. У „Отачнику“ имамо четири стручно урађених приказа књига које су у Србији публиковани у последње време. Ради се о следећим књигама: Св. Августин, О блаженом животу; Патријарх Никифор, Против иконокласта; Карен Л. Кинг, Шта је гностицизам?; Ларс Тунберг, Човек и космос – визија св. Максима Исповедника.
Коментари
Постави коментар