Пређи на главни садржај

Отачник 1 (2009): Теологија богослужбених символа


И последњим бројем је „Отачник“ потврдио да богословским проблемима приступа на један, за наше прилике, нов, идеолошки неострашћен и свеобухватнији начин. Утолико је значајније што је то показао и када је у питању тема којом се бави у овом броју; ради се о теологији богослужбених символа, дакле, о теологији богослужења. Тој теми је у последње време у нашој помесној Цркви приступано веома острашћено, те су већина суштинских питања била заобиђена, а у први план се истицало нешто потпуно маргинално. Стога је овај темат стигао „у прави час“.
Прва овогодишња свеска „Отачника“ показује један озбиљан и одговоран приступ, несумњиво, једној од најзначајнијих тема православног (црквеног) богословља. Уредништво је, судећи по Уводном слову и садржају дела посвећеног теми броја, било свесно обимности и комплексности проблематике богослужбених символа, као и чак немогућности коначног решавања свих питања проблематике којом се бави овај број. Али је, с друге стране, било свесно потребе да се за решењима упорно трага. Резултати трагања појединих теолога презентевоани су у овом броју „Отачника“, у првој „носећој“ рубрици, кроз 17 врло озбиљних и квалитетних текстова, на скоро 200 страна.
У другој по реду рубрици („Огледи“) публиковано је седам радова који се баве неким значајним теолошким темама , а који се не тичу теме броја, као што су именославље, природа педагогије Јована Златоустог, мистична теологија Дионисија Ареопагита, филиокве у контексту латинског платонизма, однос библијске и философске ерминевтике итд.
Трећа рубрика је насловљена као и сам часопис, односно, Богословско друштво које га издаје, дакле: „Отачник“. У њој су објављена два превода отачких списа са упоредним грчким текстом оргинала. Иначе, у „Отачнику“ се сви отачки преводи штампају са упоредним текстом оргинала. Два текста која су у овој рубрици јесу: Теофил Антиохијски, „Автолику“ (књ. 1.) и Максим Исповедник, „Апорија 37 – созерцање начина по коме би/ преступ Адамов“.
Последња рубрика, као што је то обичај у научним журналима, посвећена је приказима књига које су у скорије време актуелне у теолошкој јавности. У „Отачнику“ имамо четири стручно урађених приказа књига које су у Србији публиковани у последње време. Ради се о следећим књигама: Св. Августин, О блаженом животу; Патријарх Никифор, Против иконокласта; Карен Л. Кинг, Шта је гностицизам?; Ларс Тунберг, Човек и космос – визија св. Максима Исповедника.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор

Сергеј С. Аверинцев: Хришћанство у ХХ веку

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 168 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-39-5



Садржај
Белешка приређивача (Благоје Пантелић) Уместо увода: Хришћанство (Енциклопедијска одредница) Културни контекст првобитног хришћанства Верско учење Хришћанство и теократски схваћена монархија Конфесионалне форме хришћанства Хришћанство и нови век Екуменизам Хришћанство у ХХ веку прилози Изабране духовне беседе Беседа после читања јеванђеља– У недељу, о царкинику и фарисеју Беседа после читања јеванђеља– На Велики четвртак Беседа после читања јеванђеља– Мт 4, 18–23, 25; 5, 12 Беседа после читања јеванђеља– Мт 6, 22–34 Изабране духовне песме Први део (Изабрао и превео Илија Марић) Молитва за речи Скинија Завета Песма о Имену Исусовом Као неодољива оштрица мача Песма о разборитом разбојнику Божићна песма О, не збуњуј се, плашљиви. И у ове дне Песма о жени ухваћеној у блудничењу Песма о пречасној крви Христовој A spiritual Santuario del Sasso Манастир Недоумица Молитва за последњи час Јер прах си Боже, Боже мој, Теби рано раним Д…

Јевгеније Н. Трубецкој: Умозрење у бојама и други огледи

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 236 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-43-2  (Отачник)


Белешка приређивача и Садржај (пдф)

Кнез Јевгеније Николајевич Трубецкој (1863–1920), руски религијски философ и универзитетски професор философије права, није само потомак старе племићке породице још из времена Св. Сергија Радоњешког (XIV век), него је био део оног слоја руског аристократског друштва који је Пушкин именовао „аристократија духа“. Као универзитетски професор (1886–1911) бавио се философском анализом права и историјом правних идеја: Предавања из историје философије права, 1–3 (1893–1899), Предавања из енциклопедије права (1899), Платонова социјална утопија (1908). Са братом Сергијем и уз меценску подршку Маргарите Морозове уређивао је Московски недељник, где је објавио десетине чланака из политичке публицистике. Са Морозовом је руководио и чувеном издавачком кућом „Путь“, основаном 1910. Почетком 1911. напушта универзитет и посвећује се философији. Главна философска дела су му: …