Пређи на главни садржај

Отачник 1 (2009): Теологија богослужбених символа


И последњим бројем је „Отачник“ потврдио да богословским проблемима приступа на један, за наше прилике, нов, идеолошки неострашћен и свеобухватнији начин. Утолико је значајније што је то показао и када је у питању тема којом се бави у овом броју; ради се о теологији богослужбених символа, дакле, о теологији богослужења. Тој теми је у последње време у нашој помесној Цркви приступано веома острашћено, те су већина суштинских питања била заобиђена, а у први план се истицало нешто потпуно маргинално. Стога је овај темат стигао „у прави час“.
Прва овогодишња свеска „Отачника“ показује један озбиљан и одговоран приступ, несумњиво, једној од најзначајнијих тема православног (црквеног) богословља. Уредништво је, судећи по Уводном слову и садржају дела посвећеног теми броја, било свесно обимности и комплексности проблематике богослужбених символа, као и чак немогућности коначног решавања свих питања проблематике којом се бави овај број. Али је, с друге стране, било свесно потребе да се за решењима упорно трага. Резултати трагања појединих теолога презентевоани су у овом броју „Отачника“, у првој „носећој“ рубрици, кроз 17 врло озбиљних и квалитетних текстова, на скоро 200 страна.
У другој по реду рубрици („Огледи“) публиковано је седам радова који се баве неким значајним теолошким темама , а који се не тичу теме броја, као што су именославље, природа педагогије Јована Златоустог, мистична теологија Дионисија Ареопагита, филиокве у контексту латинског платонизма, однос библијске и философске ерминевтике итд.
Трећа рубрика је насловљена као и сам часопис, односно, Богословско друштво које га издаје, дакле: „Отачник“. У њој су објављена два превода отачких списа са упоредним грчким текстом оргинала. Иначе, у „Отачнику“ се сви отачки преводи штампају са упоредним текстом оргинала. Два текста која су у овој рубрици јесу: Теофил Антиохијски, „Автолику“ (књ. 1.) и Максим Исповедник, „Апорија 37 – созерцање начина по коме би/ преступ Адамов“.
Последња рубрика, као што је то обичај у научним журналима, посвећена је приказима књига које су у скорије време актуелне у теолошкој јавности. У „Отачнику“ имамо четири стручно урађених приказа књига које су у Србији публиковани у последње време. Ради се о следећим књигама: Св. Августин, О блаженом животу; Патријарх Никифор, Против иконокласта; Карен Л. Кинг, Шта је гностицизам?; Ларс Тунберг, Човек и космос – визија св. Максима Исповедника.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Преминуо је проф. др Слободан Жуњић (1949-2019)

Данас је у Београду, у 70. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21.века.  Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као Хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пе…

Георгије Мандзаридис: Социологија хришћанства

Година издања: 2017.
Формат: 148х210.
Обим: 288 стр.
Повез: брош
Саиздавачи: ХКЦ и Бернар
ISBN 978-86-85273-36-0
ISBN 978-86-6431-064-2

Садржај и Предговор аутора (пдф)

Социологија хришћанства издваја се у оквиру социологије религије пре свега по посебном објекту свог истраживања, а затим посебним претпоставкама које су потребне за његово разумевање и истраживање. Није могуће разумети и истражити посебан карактер друштвеног живота у оквирима хришћанства ако се не познају догма, богослужење и опште хришћанско учење. Пошто се све то разликује од конфесије до конфесије, појављује се потреба за истраживањем сваке конфесије посебно. Тако је приликом истраживања спољашњих елемената конфесија потребно имати у виду и оне религијске претпоставке, убеђења и учења који утичу на друштвени живот њихових припадника. Догма, богослужење, морална и друштвена предања и представе непосредно су повезани с друштвеним животом верних. То посебно важи за просторе православља који се истичу снажном историјско…

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор