Пређи на главни садржај

Отачник 1 (2007): Евагрије Понтијски

Последњи број ''Отачника'', часописа за светоотачку праксу и теорију, изашао је 1998. године; након скоро једне деценије појављује се први број нове серије који је посвећен Евагрију Понтијском.
Богословски журнал ''Отачник'' бави се стваралаштвом Отаца и Учитеља Цркве. Превођење светоотачке литературе је од виталног значаја за рехабилитацију српске културе и духовности, јер је богословље, такође, и имплицитна област културе једнога народа. Темељи нашега језика, уметности и философије јесу јелинско-сиријски и латински литерарни састави. Стога је њихова актуализација од великог значаја за нас данас. Циљ повратка на изворе није обожавање прошлости која је, можда, била славна, ради ње саме, већ повратак оном начину мишљења, а самим тим и постојања, који је био исправан и добар. Међутим, стерилно препричавање онога што су Оци некада говорили није нам од неке користи, потребан је стваралачки дијалог са њима и задобијање оног истог духовног искуства Отаца које нам у великој мери помаже у решењу проблема које нам намеће савремено доба.

Евагрије је родом из Понта, рођен је око 346. године. У чин чтеца рукопроизвео га је св. Василије Велики, а ђакона св. Григорије Богослов. Неко време је боравио код св. Григорија у Цариграду и активно учествовао у јавном животу престонице. Потом, после посете Јерусалиму, негде 382. године, одлази у Египатску пустињу где остаје до смрти 399. године.
Евагрије је био први образовани пустињак. Својим стваралаштвом дао је почетни импулс за интелектуално уређивање монашког живота. С Евагријевим књижевним опусом хришћанство добија један нови вид форме излагања своје спасоносне науке. Наиме, он је први почео да пише тзв. ''стослове'' (збирке од сто кратких глава), зачетник је апофтегматске хришћанске литературе, а пракса излагања учења у том облику ће се сачувати и до наших дана (Владика Николај је, такође, често писао стослове).
Поуке монасима је Евагријево дело који је преведено у овом броју ''Отачника''. Спис садржи 33 кратке поуке и намењен је пре свега монасима. Концизно изложене поуке се односе на истински хришћански живот човека и откривају Евагрија као врло трезвеног и мудрог писца.
Треба додати да је Евагрије био превођен и на стари српски језик. Сачуван је превод његовог списа О молитви у Зборнику ман. Хиландара с краја XIV века (л144v-154r); такође, постоје сачувана и два рукописа у збирци кодекса ман. Дечани (бр. 75. и 76).

Коментари

Популарни постови са овог блога

Преминуо је проф. др Слободан Жуњић (1949-2019)

Данас је у Београду, у 70. години, након дуге и тешке болести, преминуо проф. др Слободан Жуњић, један од наших најистакнутијих филозофа друге половине 20. и првих деценија 21.века.  Проф. Жуњић је био несвакидашња личност у нашој филозофској средини. Био је јединствен, пре свега, по ширини своје филозофске културе и вансеријској ерудицији. Био је историчар филозофије који је изванредно познавао готово све периоде повесног развоја филозофског мишљења и полихистор какав се ретко среће чак и у културама далеко развијенијим од наше. Рођен је 20. октобра 1949. године у Приштини, али је детињство и већи део живота провео у Београду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а као Хумболтов стипендиста, у два наврата је боравио у Немачкој. Академску каријеру је започео на Институту за међународни раднички покрет, а затим је прешао на београдски Филозофски факултет. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, као и на универзитетима у Пе…

Георгије Мандзаридис: Социологија хришћанства

Година издања: 2017.
Формат: 148х210.
Обим: 288 стр.
Повез: брош
Саиздавачи: ХКЦ и Бернар
ISBN 978-86-85273-36-0
ISBN 978-86-6431-064-2

Садржај и Предговор аутора (пдф)

Социологија хришћанства издваја се у оквиру социологије религије пре свега по посебном објекту свог истраживања, а затим посебним претпоставкама које су потребне за његово разумевање и истраживање. Није могуће разумети и истражити посебан карактер друштвеног живота у оквирима хришћанства ако се не познају догма, богослужење и опште хришћанско учење. Пошто се све то разликује од конфесије до конфесије, појављује се потреба за истраживањем сваке конфесије посебно. Тако је приликом истраживања спољашњих елемената конфесија потребно имати у виду и оне религијске претпоставке, убеђења и учења који утичу на друштвени живот њихових припадника. Догма, богослужење, морална и друштвена предања и представе непосредно су повезани с друштвеним животом верних. То посебно важи за просторе православља који се истичу снажном историјско…

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор