Пређи на главни садржај

Отачник 1 (2007): Евагрије Понтијски

Последњи број ''Отачника'', часописа за светоотачку праксу и теорију, изашао је 1998. године; након скоро једне деценије појављује се први број нове серије који је посвећен Евагрију Понтијском.
Богословски журнал ''Отачник'' бави се стваралаштвом Отаца и Учитеља Цркве. Превођење светоотачке литературе је од виталног значаја за рехабилитацију српске културе и духовности, јер је богословље, такође, и имплицитна област културе једнога народа. Темељи нашега језика, уметности и философије јесу јелинско-сиријски и латински литерарни састави. Стога је њихова актуализација од великог значаја за нас данас. Циљ повратка на изворе није обожавање прошлости која је, можда, била славна, ради ње саме, већ повратак оном начину мишљења, а самим тим и постојања, који је био исправан и добар. Међутим, стерилно препричавање онога што су Оци некада говорили није нам од неке користи, потребан је стваралачки дијалог са њима и задобијање оног истог духовног искуства Отаца које нам у великој мери помаже у решењу проблема које нам намеће савремено доба.

Евагрије је родом из Понта, рођен је око 346. године. У чин чтеца рукопроизвео га је св. Василије Велики, а ђакона св. Григорије Богослов. Неко време је боравио код св. Григорија у Цариграду и активно учествовао у јавном животу престонице. Потом, после посете Јерусалиму, негде 382. године, одлази у Египатску пустињу где остаје до смрти 399. године.
Евагрије је био први образовани пустињак. Својим стваралаштвом дао је почетни импулс за интелектуално уређивање монашког живота. С Евагријевим књижевним опусом хришћанство добија један нови вид форме излагања своје спасоносне науке. Наиме, он је први почео да пише тзв. ''стослове'' (збирке од сто кратких глава), зачетник је апофтегматске хришћанске литературе, а пракса излагања учења у том облику ће се сачувати и до наших дана (Владика Николај је, такође, често писао стослове).
Поуке монасима је Евагријево дело који је преведено у овом броју ''Отачника''. Спис садржи 33 кратке поуке и намењен је пре свега монасима. Концизно изложене поуке се односе на истински хришћански живот човека и откривају Евагрија као врло трезвеног и мудрог писца.
Треба додати да је Евагрије био превођен и на стари српски језик. Сачуван је превод његовог списа О молитви у Зборнику ман. Хиландара с краја XIV века (л144v-154r); такође, постоје сачувана и два рукописа у збирци кодекса ман. Дечани (бр. 75. и 76).

Коментари

Популарни постови са овог блога

Власије Фидас: Канони и дијалог

Година издања: 2018.
Формат: 135х200.
Обим: 270 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-44-9

Предговори аутора и приређивача и Садржај (пдф)

Oви чланци поседују, са једне стране тематску повезаност, а са друге стране имају и унутрашњу раздвојеност по свакој од тема, будући да се односе на савремена питања међуправославних односа и проблема, али и односа Православне цркве с остатком хришћанског света. У том смислу, превод ових чланака на српски језик, језик једног православног народа, не само да проширује оквир заједничког приступа православног богословља овим проблемима, него подстиче и позива на њихово критичко процењивање. У том контексту, историјски кри­теријуми православног предања, како су утврђени од­лукама васељенских сабора и учењем славних отаца Цр­кве, одређују не само свест Православне цркве, него и гра­нице њених односа с осталим хришћанским црквама и заједницама. Аутор

Сергеј С. Аверинцев: Хришћанство у ХХ веку

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 168 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-39-5



Садржај
Белешка приређивача (Благоје Пантелић) Уместо увода: Хришћанство (Енциклопедијска одредница) Културни контекст првобитног хришћанства Верско учење Хришћанство и теократски схваћена монархија Конфесионалне форме хришћанства Хришћанство и нови век Екуменизам Хришћанство у ХХ веку прилози Изабране духовне беседе Беседа после читања јеванђеља– У недељу, о царкинику и фарисеју Беседа после читања јеванђеља– На Велики четвртак Беседа после читања јеванђеља– Мт 4, 18–23, 25; 5, 12 Беседа после читања јеванђеља– Мт 6, 22–34 Изабране духовне песме Први део (Изабрао и превео Илија Марић) Молитва за речи Скинија Завета Песма о Имену Исусовом Као неодољива оштрица мача Песма о разборитом разбојнику Божићна песма О, не збуњуј се, плашљиви. И у ове дне Песма о жени ухваћеној у блудничењу Песма о пречасној крви Христовој A spiritual Santuario del Sasso Манастир Недоумица Молитва за последњи час Јер прах си Боже, Боже мој, Теби рано раним Д…

Јевгеније Н. Трубецкој: Умозрење у бојама и други огледи

Година издања: 2017.
Формат: 135х200.
Обим: 236 стр.
Повез: брош
ISBN 978-86-87057-43-2  (Отачник)


Белешка приређивача и Садржај (пдф)

Кнез Јевгеније Николајевич Трубецкој (1863–1920), руски религијски философ и универзитетски професор философије права, није само потомак старе племићке породице још из времена Св. Сергија Радоњешког (XIV век), него је био део оног слоја руског аристократског друштва који је Пушкин именовао „аристократија духа“. Као универзитетски професор (1886–1911) бавио се философском анализом права и историјом правних идеја: Предавања из историје философије права, 1–3 (1893–1899), Предавања из енциклопедије права (1899), Платонова социјална утопија (1908). Са братом Сергијем и уз меценску подршку Маргарите Морозове уређивао је Московски недељник, где је објавио десетине чланака из политичке публицистике. Са Морозовом је руководио и чувеном издавачком кућом „Путь“, основаном 1910. Почетком 1911. напушта универзитет и посвећује се философији. Главна философска дела су му: …